Zimski solsticij označava najkraći dan i najdužu noć u godini zbog najniže pozicije Sunca na nebu.
Karta Evrope prikazuje vreme zalaska Sunca u glavnim gradovima na dan zimskog solsticija.
Zimski solsticij svake godine ponovo otvara temu koja mnogima teško pada - sve ranije večeri, kratki dani i osećaj da mrak "pada" već sredinom popodneva. Pomeranje sata unazad dodatno pojačava taj utisak, pa se tokom zimskih meseci mnogima čini kao da dan traje tek nekoliko sati, dok noć preuzima veći deo dana.
Iako je reč o prirodnom astronomskom fenomenu, promena ritma svetla i tame snažno utiče na svakodnevni život, raspoloženje i navike ljudi širom Evrope. Inače, zimski solsticij je dan u godini kada Sunce dostiže svoju najnižu poziciju na nebu, što znači da je dan najkraći, a noć najduža. Obično se događa oko 21. ili 22. decembra na severnoj polulopti.
Upravo u tom kontekstu, na Reditu se poslednjih dana proširila zanimljiva karta Evrope koja prikazuje tačno vreme zalaska Sunca u glavnim gradovima na dan zimskog solsticija. Vizuelni prikaz jasno pokazuje koliko se Evropa razlikuje po trajanju dnevnog svetla, dok neki gradovi u kasno popodne već tonu u potpuni mrak, a drugi još uvek imaju nekoliko sati dana.
Karta Evrope podeljena je u četiri boje; najsvetlija plava znači da sunce zalazi kasnije, od 17 do 17:59 sati, tirkizno plava znači da sunce zalazi od 16 do 16:59 sati, tamnija plava znači od 15 do 15:59 sati, a najtamnija, gotovo crna boja, znači da mrak pada već od 14 do 14:59 sati.
Gde je Srbija smeštena?
Tako na mapi piše da u srpskoj prestonici Sunce zalazi u 16:00 sati, što nas svrstava među tirkizno plave zemlje, kao što su Irska, Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Austrija, Hrvatsla, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i mnoge druge.
Prema karti, sunce najranije zalazi u Švedskoj, već u 14:48 sati, dok je najduži dan u Španiji, gde sunce zalazi tek u 17:51 sati, što je razlika od tri sata.
"Nedostatak normalnih dana je iscrpljujući"
U komentarima ispod mape javljali su se ljudi širom Evrope, a jedan Šveđanin se našalio:
"Zamisli da osetiš sunčeve zrake".
Na to mu je odgovorio jedan Grk:
"Ja sam u Grčkoj i već je maglovito i mračno. Ne znam kako vi ljudi to izdržite. Nedostatak normalnih dana je iscrpljujući".
Ubrzo mu je stigao odgovor: "Zimska depresija je ovde ozbiljan problem".
Rasprava se, kao i mnogo puta ranije, vrlo brzo proširila i na staro pitanje – ima li pomeranje sata i dalje smisla.
Već godinama u Evropskoj uniji traje polemika o ukidanju sezonskog menjanja vremena, ali konačna odluka i dalje izostaje. Dok jedni smatraju da bi stalno letnje ili zimsko računanje vremena poboljšalo kvalitet života, drugi upozoravaju da bi razlike u izlasku i zalasku Sunca bile još izraženije.
(Dnevno.hr)
