Baštovani širom sveta, pa i kod nas, decenijama prenose savete "sa kolena na koleno" o tome kako različiti trikovi iz kuhinje mogu da preporode cveće i povrtnjak. Mnogi se zaklinju u prosipanje piva, dodavanje taloga kafe ili premazivanje orezanih grana.
Ali, da li ovi domaći recepti zaista rade ili je reč o čistoj iluziji?
Dvoje uglednih stručnjaka za hortikulturu, dr Linda Čalker-Skot sa Državnog univerziteta u Vašingtonu i dr Džef Gilijam sa Univerziteta u Minesoti, odlučili su da ove čuvene baštenske mitove testiraju u kontrolisanim univerzitetskim laboratorijama. Rezultati koje je preneo portal Davesgarden.com iznenadili su mnoge.
Mit 1: Pivo je vrhunsko đubrivo za travnjak i cveće
- Činjenice: Ova teorija kruži među baštovanima duže od veka. Sve je počelo još 1890. godine kada je Piter Henderson, čovek kog u SAD zovu "otac modernog vrtlarstva“, preporučio korišćenje otpadnog hmelja iz pivara kao organsko đubrivo. Narod je to brzo pojednostavio i počeo da sipa samo pivo po biljkama, verujući da šećeri, vitamini i kvasac hrane tlo.
Naučnici su sproveli eksperiment u hidroponskim uslovima (uzgoj u vodi, kako bi se isključio utjecaj zemlje). Testirali su tri vrste piva (svetli lajt, tamni Ginis i bezalkoholno pivo) na biljci budleja (poznatijoj kao leptir grm).
- Rezultat: Alkohol izuzetno šteti rastu biljaka. Biljke tretirane alkoholnim pivom su drastično zaostajale u razvoju, ali ni bezalkoholno pivo nije pokazalo nikakav pozitivan učinak. Biljke koje su dobijale samo obično đubrivo razvijale su se neuporedivo bolje. Takođe, teorija da pivo dodaje koristan kvasac u tlo je pala u vodu – kvasac je već prirodno prisutan svuda oko nas.
Mit 2: Talog kafe drastično ubrzava rast biljaka
- Činjenice: Talog kafe je organski materijal i logično je što ljudi misle da se razgrađuje kao kompost. On zaista sadrži oko 2 odsto azota i manje od 1 odsto fosfora i kalijuma. Međutim, laboratorijski testovi su pokazali da talog kafe ne deluje na sve biljke isto – i može biti opasan.
- Rezultat: Dok je zelena salata pozitivno reagovala na kafu, kod lucerke je efekat bio nikakav, dok je kod paradajza reakcija bila izrazito negativna. Kafa u sebi sadrži spojeve koji deluju alelopatski, što znači da mogu aktivno da koče i blokiraju rast i razvoj korena pojedinih biljaka. Pored toga, svež talog kafe može da „zarobi“ azot iz tla, čineći ga nedostupnim za samu biljku.
Mit 3: Ljuske jaja leče bolesti biljaka i daju kalcijum
- Činjenice: Ljuske jaja se najčešće koriste tako što se zdrobe u zemlju ili se prokuvaju u vodi kojom se kasnije zaliva bašta, a sve sa ciljem da se biljkama obezbedi kalcijum.
Naučnici su prokuvali ljusku jajeta u destilovanoj vodi i analizirali sastav u laboratoriji u Minesoti. Pronađeni su fosfor, magnezijum i natrijum u tragovima, ali i po 4 miligrama kalijuma i kalcijuma.
- Rezultat: Iako je 4 mg mala količina, eksperiment je rađen sa samo jednom ljuskom. Ako se upotrebi veća količina ljuski, koncentracija kalcijuma raste. Sam autor istraživanja je podelio lično iskustvo: njegov paradajz u saksijama patio je od truleži vrhova ploda (bolest BER), koja nastaje usled nedostatka kalcijuma. Nakon što je jednom nedeljno počeo da ih zaliva vodom u kojoj je prokuvao i par dana ostavio da odstoji veća količina ljuski jajeta – problem je potpuno nestao. Ovaj mit, dakle, ima naučno uporište!
Mit 4: Sveže orezane grane na drveću treba premazati katranom ili bojom
- Činjenice: Većina kupovnih premaza za rane na drveću napravljena je na bazi naftnih derivata. Naučnici su postavili logično pitanje: Da li biste na sopstvenu živu ranu namazali naftu ili katran?
- Rezultat: Istraživanja su pokazala da u čak 50 odsto slučajeva premazivanje rana zapravo ubrzava propadanje i truljenje drveta! Boja i katran zarobljavaju vlagu unutar stabla, čime se stvara savršena, mračna i vlažna sredina za razvoj opasnih gljivica i bakterija.
Drveće ne zaceljuje rane kao ljudi (stvaranjem nove kože), već oštećenje izoluje tako što stvara specifično, zaštitno kalusno tkivo koje hemijski blokira širenje infekcije. Zaključak stručnjaka je jasan: nakon rezidbe ne dirajte ništa, drvo će se samo najbolje zaštititi.
