Tara je poznata kao "Suza Evrope" zbog svoje čiste, pitke vode i tirkizne boje u kontrastu sa gustim šumama
Kanjon je bogat biodiverzitetom i retkim ekosistemima, uključujući prašumu crnog bora i mnoge vodopade, te je pod UNESCO zaštitom
Za prizore koji ostavljaju bez daha ne morate da putujete na drugi kraj sveta niti da planirate egzotične destinacije. Dovoljno je da pogled usmerite ka regionu, gde se nalazi jedan od najimpresivnijih prirodnih fenomena na kontinentu - kanjon reke Tare.
Smešten na teritoriji Crne Gore i delom Bosne i Hercegovine smestio se dragulj koji oduzima dah - kanjon reke Tare, ovaj kanjon već decenijama privlači pažnju zbog svoje izuzetne dubine, očuvane prirode i gotovo nestvarne lepote. Iako nije među najpoznatijim svetskim atrakcijama, Tara po svojim karakteristikama zauzima važno mesto među najznačajnijim kanjonima sveta i predstavlja jedinstven spoj divljine i prirodne harmonije koji se retko gde može videti.
Prirodni fenomen koji oduzima dah
U srcu Nacionalnog parka Durmitor smešten je kanjon reke Tare, jedan od najveličanstvenijih pejzaža Evrope. Sa maksimalnom dubinom od čak 1.333 metra, Tara nosi titulu najdubljeg kanjona na starom kontinentu i drugog najdubljeg na svetu.
Ovaj prirodni fenomen nastajao je milionima godina, dok su planinske rečice Opasanica i Veruša oblikovale tok Tare i usecale duboku dolinu kroz krečnjačke stene. Danas kanjon dostiže dužinu od oko 82 kilometra, a njegova lepota ne leži samo u dimenzijama, već i u gotovo nestvarnoj čistoći vode.
Zbog toga je Tara dobila nadimak "Suza Evrope". Njena voda je toliko čista da je u velikom delu toka pitka, dok tirkizna boja, koja varira u zavisnosti od svetlosti i dubine, stvara snažan kontrast sa gustim četinarskim šumama koje je okružuju.
Netaknuta priroda i retki ekosistemi
Kanjon Tare nije samo vizuelno impresivan, on je i jedno od najvažnijih utočišta biodiverziteta u regionu. Posebno se izdvaja rezervat Crna poda, jedinstvena prašuma crnog bora, u kojoj pojedina stabla dostižu visinu veću od 50 metara i starost preko četiri veka.
Područje kanjona obogaćeno je i sa više od 40 vodopada, kao i brojnim snažnim izvorima. Među njima se ističe Ljutica, jedan od najmoćnijih izvora u Evropi po količini vode koju izbacuje u sekundi.
Zahvaljujući ovakvom prirodnom bogatstvu, Tara je 1977. godine uvrštena u UNESCO program "Čovek i biosfera", dok je širi region pod međunarodnom zaštitom kao deo svetske prirodne baštine.
Most na Đurđevića Tari - spoj prirode i istorije
Jedan od simbola ovog kraja je most na Đurđevića Tari, impresivno inženjersko ostvarenje koje se uzdiže 172 metra iznad reke. Izgrađen neposredno pred Drugi svetski rat, bio je najveći lučni betonski drumski most u Evropi u to vreme.
Njegovih pet elegantnih lukova dominira pejzažom i ostavlja utisak da lebdi iznad kanjona.
Ipak, most nosi i snažnu istorijsku priču. Tokom rata, partizani su odlučili da sruše deo konstrukcije kako bi zaustavili neprijateljsko napredovanje. Zadatak je poveren inženjeru Lazaru Jaukoviću, koji je most projektovao tako da bude onesposobljen, ali i obnovljiv.
On je uspešno minirao najmanji luk, ali je ubrzo zarobljen i pogubljen upravo na tom mestu. Danas se pored mosta nalazi njegov spomenik - kao trajni podsetnik na hrabrost i žrtvu.
Raj za avanturiste
Danas je kanjon Tare jedno od najatraktivnijih mesta za ljubitelje adrenalina. Posebno je popularan rafting, koji se smatra jednim od najboljih u Evropi, naročito na deonici između Brštanovice i Šćepan Polja, gde se nalaze brojni brzaci i bukovi.
Za one željne dodatnog uzbuđenja, tu je i jedan od najdužih zipline sistema u Evropi, koji pruža spektakularan pogled iz ptičje perspektive na reku i kanjon ispod.
Kanjon Tare je mesto gde priroda pokazuje svoju punu snagu i lepotu. Njegovi pejzaži, divlji život i netaknuti ekosistemi pružaju retku priliku da se čovek poveže sa prirodom u njenom najčistijem obliku.
