Zarađuje milione, ali i dalje živi u iznajmljenom stanu: "Ljudi su jednostavno u zabludi"

Za mnoge ljude kupovina nekretnine predstavlja simbol finansijskog uspeha. Godinama se ponavlja ista poruka - iznajmljivanje je bacanje novca, dok otplata sopstvenog doma znači stvaranje bogatstva. Međutim, Hejli Saks, 35-godišnja finansijska stručnjakinja poznata na internetu kao gospođa Dou Džouns, ne slaže se sa takvim pojednostavljenim pogledom. Iako je milionerka, ona i dalje živi kao podstanarka. I ne smatra da time finansijski gubi.

Naprotiv, tvrdi da joj trenutna kombinacija iznajmljivanja i ulaganja više odgovara nego kupovina nekretnine. Saks je svoj pogled na stanovanje nedavno podelila na društvenim mrežama, a objava je podstakla brojne ljude da ponovo razmisle o uvreženoj pretpostavci da je vlasništvo nad nekretninom uvek najbolji put do bogatstva.

Ne treba upoređivati mesečnu kiriju sa mesečnom ratom kredita

U razgovoru za People objasnila je da odgovor na pitanje da li treba kupiti ili iznajmiti stan nije ni približno jednostavan.

"Ponekad kupovina pobeđuje. Ponekad iznajmljivanje pobeđuje. Greška je proglasiti pobednika pre nego što ste sve zapisali i izračunali", naglašava Saks.

Prema njenom mišljenju, problem nastaje kada ljudi porede samo mesečnu kiriju sa mesečnom ratom kredita. Takvo poređenje, kaže, zanemaruje veliki broj troškova koji dolaze sa vlasništvom.

Zašto za nju iznajmljivanje nije "bacanje novca"?

Saks je upravo ideju da je iznajmljivanje uzaludno trošenje novca pretvorila u jednu od tema po kojima je poznata. Kao voditeljka podkasta Financial Tea i autorka bestselera New York Timesa Future Rich Person, godinama nastoji da finansije i investiranje približi široj publici kroz humor i praktične savete.

Jedan od mitova koje pokušava da razbije jeste tvrdnja da je svaki novac potrošen na kiriju zapravo bačen.

"Ako je kirija 'bacanje novca', onda je to doslovno sve na šta potrošite novac, a ne zadržite ga zauvek - hrana, gorivo, članarine u teretani", objašnjava Saks.

Kako dodaje, iznajmljivanje takođe nešto kupuje:

"Iznajmljivanje vam kupuje krov nad glavom i fleksibilnost. Vlasništvo vam kupuje krov nad glavom i hipoteku. Ništa nije 'besplatno'."

"Iznajmljivanje ograničava moj rizik"

Drugim rečima, ona smatra da kirija nije jednostavno novac koji nestaje. Njome se plaća stanovanje, ali i određeni nivo fleksibilnosti i predvidljivosti.

Saks je svoju filozofiju pokušala da približi vrlo konkretnim primerima iz sopstvenog života. Kada joj se pokvario klima-uređaj, nije morala da izdvoji novac za popravku. Pozvala je stanodavca. Ista situacija dogodila se kada joj je prestala da radi mašina za sušenje veša.

Umesto neočekivanog troška za popravku ili zamenu uređaja, problem je rešen kroz najam.

"Iznajmljivanje ograničava moj rizik. Znam svoj tačan iznos svakog meseca, a ako se nešto pokvari, to nije moj račun i nije moj problem", kaže.

Za nju je upravo predvidljivost jedan od ključnih razloga zbog kojih trenutno ne želi da kupuje.

"Predvidljivi troškovi plus likvidni kapital koji donosi kamate... ta kombinacija je za mene pobedila. Ne zauvek. Samo za sada."

Saks upozorava da se prilikom računanja isplativosti kupovine ne sme gledati samo cena navedena u oglasu za nekretninu ili visina mesečne rate kredita. Vlasništvo donosi i druge troškove - porez na nekretninu, osiguranje, održavanje, popravke i troškove obrade kredita.

Tu je i ono što smatra posebno važnim - oportunitetni trošak novca uloženog u nekretninu.

"Dom nije samo njegova kupovna cena. To su porezi na imovinu, osiguranje, održavanje, popravke, troškovi obrade kredita i oportunitetni trošak ulaganja stotina hiljada dolara u samo jednu nekretninu", ističe.

Upravo taj poslednji deo predstavlja njenu glavnu finansijsku tezu.

Njen novac umesto za učešće radi na berzi

Ako osoba veliki iznos novca uloži kao učešće za nekretninu, taj novac više ne može istovremeno da koristi za druga ulaganja. Zato Saks smatra da u poređenje treba uključiti i potencijalnu zaradu koju bi taj kapital mogao da ostvari na tržištu.

Saks kaže da bi novac potreban za učešće radije ostavila uložen.

"Ali većina ljudi nikada ne razmatra to poređenje. Pretpostavljaju da kupovina automatski gradi bogatstvo, dok u stvarnosti vaša ulaganja apsolutno mogu nadživeti vašu kuću, pogotovo ako redovno ulažete novac koji niste potrošili na učešće i tekuće troškove vlasništva."

Za njenu ličnu situaciju to znači da novac koji bi inače bio vezan za nekretninu može da ostane likvidan i potencijalno ostvaruje prinose na berzi.

"Izračunala sam, umesto da verujem u bajke. Učešće od 20 odsto u Njujorku lako dostiže šestocifreni iznos. Radije bih to uložila", objašnjava.

Važnu ulogu ima i lokacija

U njenoj odluci važnu ulogu ima i lokacija. Dok iznajmljuje stan, kaže da istovremeno uživa u pogledu na Bruklinski most.

Uprkos tome što njena priča zvuči kao argument protiv kupovine nekretnine, Saks naglašava da nije protiv vlasništva. Njena poruka je mnogo jednostavnija: ne postoji univerzalno pravilo prema kojem svako mora da kupi nekretninu kako bi finansijski napredovao.

Pravi izbor, smatra, zavisi od ličnih okolnosti, finansijskih ciljeva, planova za budućnost i konkretne matematike u trenutku donošenja odluke.

Ako računica pokaže da je kupovina bolja, kaže da bi kupila:

"Uopšte nisam protiv kupovine. Ako mogu negde dugoročno da pustim korenje ili pronađem nekretninu gde matematika zaista nadmašuje strategiju iznajmljivanja i ulaganja, kupiću je."

Kada je kupovina postala opcija, prestao je pritisak

Saks kaže da se njen odnos prema nekretninama promenio kako je raslo njeno bogatstvo. Ključna promena dogodila se kada kupovina kuće više nije izgledala kao nedostižan cilj koji mora da ostvari kako bi dokazala da je finansijski uspešna, već kao jedna od mogućih opcija.

"Kada vlasništvo nad domom prestane da bude nedostižno i postane opcija, brzo shvatite da li zapravo želite dom ili samo želite da prestanete da osećate da zaostajete u životu", kaže.

Upravo taj osećaj pritiska smatra jednim od problema sa tradicionalnim pogledom na finansijski uspeh.

Saks smatra da mlađe generacije sve više preispituju tradicionalni životni plan koji je decenijama bio predstavljen kao gotovo obavezan.

"Stara ček-lista - kuća, automobil, dvoje dece, isti posao 30 godina - napravljena je za ekonomiju koja više ne postoji. Menjamo 'kvačice' za 'izgradnju pravog života', što znači priznati da kuća nije karakterna osobina ili zagarantovana pobeda. To je samo alat u mnogo većoj kutiji", kaže.

Prema njenom mišljenju, finansijski uspeh ne bi trebalo meriti time da li je osoba do određenih godina kupila kuću, već time da li njene finansijske odluke odgovaraju životu koji želi da vodi.

"Uspešna odrasla osoba"

Zato njena poruka nije da bi svi trebalo da budu podstanari, već da bi pre kupovine trebalo da naprave sopstveni račun.

"Uvek ću odabrati nekoga ko iznajmljuje, agresivno ulaže i ostaje fleksibilan, a ne nekoga ko se zadužuje zbog kuće samo zato što je to ono što bi 'uspešna odrasla osoba' trebalo da uradi do 30. godine", zaključuje Saks.

Za milionerku koja može da priušti kupovinu nekretnine, odluka da ostane podstanarka zato nije odricanje od vlasništva. To je, barem zasad, svesna finansijska odluka zasnovana na računanju troškova, rizika, fleksibilnosti i mogućeg prinosa na novac koji bi inače bio vezan za nekretninu.

(Dnevno.hr)