Ovaj fenomen šteti kritičkom mišljenju i dovodi do iskrivljene percepcije stvarnosti
Drastičan gubitak empatije i pojačana društvena polarizacija posledice su izbacivanja suprotnih mišljenja
Jedan klik mišem, opcija "unfollow" ili "block", i problem je, naizgled, rešen. Koliko puta ste na društvenim mrežama prekinuli kontakt sa prijateljem, poznanikom ili rođakom samo zato što je izneo politički, društveni ili vrednosni stav sa kojim se duboko ne slažete? Iako u tom trenutku osećamo trenutno olakšanje i mir, psiholozi i sociolozi upozoravaju da ova masovna pojava nosi ozbiljne posledice po naš način razmišljanja, ali i po društvo u celini.
Slatka zamka zvana "informacioni balon"
Kada sa svojih lista prijatelja i praćenja uklonimo sve ljude čije nam mišljenje ne prija, mi svesno ulazimo u takozvani "informacioni balon" ili eho-komoru. U tom zatvorenom krugu okruženi smo isključivo istomišljenicima koji nam podrškom na klik iz dana u dan potvrđuju da smo uvek u pravu.
Algoritmi društvenih mreža već sami po sebi teže da nam prikazuju sadržaj koji nam se dopada. Kada im u tome dodatno pomognemo ručnim brisanjem neistomišljenika, stvaramo potpuno distorziranu sliku sveta. Počinjemo nesvesno da verujemo da je naše mišljenje jedino ispravno, opšteprivaćeno i nesporno.
Kako brisanje drugih uništava naše kritičko mišljenje
Ljudski mozak po prirodi teži pristrasnosti potvrđivanja - sklonosti da tražimo i pamtimo samo one informacije koje potkrepljuju naša već postojeća uverenja. Kada iz okruženja potpuno izbacimo oprečne stavove, dešava se nekoliko opasnih procesa:
- Gubimo sposobnost argumentovane rasprave - umesto da analiziramo činjenice, reagujemo burno i emotivno na svaki drugačiji pogled.
- Atrofira nam kritičko mišljenje - bez izazova i preispitivanja, naš um postaje "lenj" i nesposoban za sagledavanje šire slike.
- Postajemo podložni manipulacijama - u svetu gde nema preispitivanja, lakše je poverovati u lažne vesti, poluinformacije i radikalne teorije.
Od različitog stava do mržnje: Uspon polarizacije
Najopasniji efekat ovog fenomena jeste dramatičan gubitak empatije. Kada neistomišljenike prestanemo da posmatramo kao živa bića sa vlastitim iskustvima, stavovima i razlozima, lakše nam je da ih demonizujemo.
Oni više u našim očima nisu "komšije sa kojima se ne slažemo oko politike", već postaju "neprijatelji", "neuki" ili "zlonamerni ljudi". Time se društvo cepa na dva nepomirljiva tabora između kojih je zdrav dijalog praktično nemoguć.
Šta savetuju stručnjaci: Kako sačuvati zdrav razum?
Stručnjaci ističu da treba napraviti jasnu razliku između govora mržnje i maltretiranja (koje apsolutno treba sankcionisati i blokirati) i prostog neslaganja u stavovima. Za očuvanje mentalne fleksibilnosti i zdravog razuma savetuju se sledeći koraci:
Tolerisanje drugačijeg mišljenja - saslušajte ili pročitajte tuđi stav bez instant reakcije, besa ili poriva za brisanjem.
Postavljanje pitanja - umesto napada, zapitajte se: "Iz kojih životnih razloga ova osoba vidi stvari na ovaj način?"
Raznolikost izvora informisanja - čitajte različite medije i pratite autore sa čijim se analizama u startu ne slažete.
Dozvoliti sebi da čujete i drugu stranu ne znači da se sa njom morate složiti, već da čuvate vlastitu intelektualnu slobodu i kritičku svest u svetu koji nas sve više deli.
