Inteligencija nije vezana samo za rezultate na testovima, već i za način razmišljanja, disciplinu i odnos prema neuspehu.
Mentalno otporni ljudi daju maksimum čak i kad nemaju motivaciju i ne dozvoljavaju emocijama da ih skrenu s cilja.
Inteligencija se ne povezuje samo sa visokim rezultatima na testovima ili dobrim pamćenjem. Psiholozi i istraživanja godinama ističu da način razmišljanja, disciplina i odnos prema neuspehu takođe igraju veliku ulogu u uspehu i donošenju odluka.
Lekar i pisac Akshad Singi izdvojio je nekoliko navika koje često povezuje sa visoko inteligentnim i mentalno otpornim ljudima. U nastavku su obrasci ponašanja koje, prema njegovom mišljenju i različitim istraživanjima, mnogi ljudi retko primenjuju.
Daju maksimum i kada im se ne radi
Mnogi ljudi odlažu obaveze kada nisu raspoloženi, ali Singi tvrdi da mentalno najotporniji ljudi često najbolje rade upravo u takvim trenucima. Poziva se i na istraživanja koja sugerišu da upornost tokom dana kada motivacija nije visoka može biti važan pokazatelj otpornosti. Takvi ljudi ne dozvoljavaju da ih trenutne emocije udalje od ciljeva. Umesto da čekaju "pravo raspoloženje", nastavljaju da rade bez obzira na osećaj umora ili manjka volje, piše YourTango.
Ne odlažu stvari za sutra
Singi smatra da inteligentni ljudi često imaju snažnu svest o vremenu i sadašnjem trenutku. Kao primer navodi situacije u kojima neko odbije izlazak ili zabavu kako bi završio projekat koji je unapred isplanirao. Istraživanja pokazuju da smanjenje odugovlačenja može pozitivno uticati i na mentalno i na fizičko zdravlje. Ljudi koji se drže svojih planova češće razvijaju osećaj kontrole i discipline.
Vode se mentalitetom "još samo jednom"
Mentalitet "još samo jednom" odnosi se na naviku ulaganja dodatnog truda čak i kada deluje da je posao već završen. Singi se poziva na istraživanja o fizičkom treningu koja pokazuju da dodatni napor može pomoći u postizanju boljih rezultata. To može značiti još jednu seriju u teretani, još jedan sat rada ili dodatni pokušaj nakon neuspeha.
Strogi su prema sebi
Singi kritikuje popularnu filozofiju koja ljude podstiče da uvek budu blagi prema sebi kada pogreše. "Ako sebi nešto obećate, a to ne uradite, trebalo bi da osetite određenu nelagodu", napisao je. Smatra da osećaj krivice ponekad može pomoći ljudima da sledeći put budu odgovorniji prema sopstvenim obećanjima. Ipak, postoje situacije kada su odmor i briga o zdravlju važniji od samokritike.
Preuzimaju odgovornost za neuspeh
Prema Singiju, inteligentni ljudi ne troše mnogo vremena na okrivljavanje drugih kada stvari krenu loše. Kao primer opisuje situaciju u kojoj neko ne uspe da zainteresuje druge za svoju poslovnu ideju, ali umesto žaljenja pokušava da razmisli šta može da uradi bolje sledeći put. Smatra da fokusiranje na sopstvene postupke ljudima daje osećaj kontrole i povećava šanse za napredak.
