Program prodaje kuća za jedan evro u Italiji privlači ljude širom sveta, ali niska cena je tek početak velikih ulaganja.
Amerikanka Meredit Tabon je kupila kuću u Sambuki di Sičiliji za jedan evro, ali je na renoviranje potrošila čak 446.000 dolara.
Program prodaje kuća za simboličan jedan evro već godinama privlači ljude iz celog sveta koji sanjaju o životu u Italiji. Međutim, mnogi tek nakon kupovine shvate da niska cena nekretnine predstavlja tek početak velikog ulaganja.
Jedna od njih je i Amerikanka Meredith Tabon iz Čikaga, koja je u mestu Sambuka di Sičilija kupila kuću sa četiri spavaće sobe za samo jedan evro. Iako je u početku verovala da će za renoviranje izdvojiti oko 40.000 dolara, konačan račun bio je više od deset puta veći – čak 446.000 dolara.
Meredit je imala i lični razlog da se preseli upravo u ovo mesto. Njen pradeda je 1902. godine iz Sambuke emigrirao u Sjedinjene Američke Države, pa je želela da obnovi vezu sa porodičnim korenima.
Poslednjih godina brojni italijanski gradovi pokrenuli su prodaju napuštenih kuća za jedan evro kako bi privukli nove stanovnike i investicije.
Jedno od najpoznatijih mesta uključenih u ovaj program je Sambuka di Sičilija, selo koje važi za jedno od najlepših u Italiji.
Kuća je bila u katastrofalnom stanju
Kada je prvi put ušla u svoju novu kuću, Meredit je shvatila da je čeka mnogo više posla nego što je očekivala.
- Stanje kuće bilo je, blago rečeno, katastrofalno. Nije bilo struje ni tekuće vode. Svaka prostorija imala je pod na drugoj visini. Bilo je azbesta, a na podovima je bilo oko 60 centimetara golubljeg izmeta – ispričala je za CNBC Make It.
Kuća ima dve etaže i čak 18 prostorija, a gotovo svaka je zahtevala ozbiljne građevinske radove.
Renoviranje je trajalo tri i po godine
Tokom obnove izravnani su svi podovi, uvedeni su struja i voda, ugrađeni novi prozori kako bi prostor bio svetliji, a unutrašnji raspored prilagođen modernom načinu života. Renoviranje je trajalo oko tri i po godine.
Meredit kaže da nije morala da posegne za životnom ušteđevinom jer su troškovi pristizali postepeno, pa ih je uspevala da pokriva iz meseca u mesec.
Danas želi da završi još garderober i vinski podrum, ali smatra da je kuća praktično završena.
Ne planira da je proda
Iako je u ovaj projekat uložila gotovo pola miliona dolara, kaže da je pronašla mesto kojem pripada i da kuću nikada neće prodati.
- Želim ovde da provodim oko četiri meseca godišnje. Želim više vremena za sebe, da obiđem svaku državu na svetu i više uživam u privatnom životu. Nikada neću prodati ovu kuću. Dobila sam mnogo ponuda. Već sam rekla rođaki da će kuća pripasti njoj ako ja umrem pre nje, a posle toga biće poklonjena selu - rekla je.
Dodaje da joj se najviše dopada osećaj zajedništva među meštanima.
- Ljudi su ovde veoma srećni i međusobno povezani. Ako volite druženje i želite da budete deo zajednice, ovo je pravo mesto za vas - zaključila je.
