Mnogi ljudi greju samo jednu sobu kako bi smanjili troškove, ali to često rezultira većim računima za grejanje.
Kada je jedna soba toplija od drugih, temperatura iz nje prelazi u hladnije sobe, smanjujući efikasnost grejanja.
Mnogi pokušavaju da uštede tako što greju samo jednu prostoriju, najčešće dnevnu sobu, dok ostale ostavljaju hladne. Na papiru to deluje kao pametan plan. U praksi, često se desi suprotno: račun poraste, a stan i dalje ne deluje prijatno topao.
Kada je jedna soba mnogo toplija od drugih, toplota stalno “beži” prema hladnijim delovima stana. Zidovi između prostorija postaju hladne površine koje gutaju energiju. Zbog toga grejanje u toploj sobi mora da radi jače da bi održalo temperaturu.
Hladne sobe utiču i na osećaj topline
Čak i ako je temperatura u jednoj sobi visoka, hladni hodnik, kupatilo ili spavaća soba čine da vam ceo stan deluje neprijatno. Takođe, prelazak iz tople u hladnu prostoriju stvara osećaj da je još hladnije nego što jeste, pa ljudi instinktivno pojačaju grejanje.
Kada su neke sobe stalno hladne, veća je šansa da se pojavi vlaga i kondenzacija, naročito u ćoškovima i iza nameštaja. To nije samo neprijatno, već može da napravi dodatne probleme u kući, a često i povećava potrebu za grejanjem jer vlažan vazduh deluje hladnije.
Pametniji pristup: stabilna temperatura umesto ekstremne razlike
Ušteda često dolazi iz stabilnosti. Bolje je držati ceo stan na umerenoj temperaturi nego jednu sobu pregrejati, dok ostale budu ledene. Kada su razlike manje, manje toplote se gubi, a sistem radi ravnomernije.
Grejanje jedne sobe do maksimuma često je skuplje nego ravnomerno, umereno grejanje celog stana. Ako želite realnu uštedu, cilj je balans, a ne ekstremi.
