Stručnjaci upozoravaju na pojavu vlage i buđi zimi zbog neadekvatnog grejanja prostora.
Kondenzacija nastaje kada vlaga iz vazduha dolazi u dodir sa hladnim površinama, stvarajući uslove za razvoj buđi.
Buđ i vlaga u stanu zimi su čest problem. Stručnjaci otkrivaju idealnu temperaturu za grejanje koja sprečava kondenzaciju i buđ – bez povećanja računa.
Kako temperature zimi padaju ispod nule, mnogi građani u Srbiji pojačavaju grejanje kako bi im u domu bilo toplije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da previsoka temperatura u stanu može imati suprotan efekat – umesto prijatne topline, stvara se kondenzacija, a samim tim i idealni uslovi za pojavu buđi.
Glavni uzrok nastanka buđi
Buđ nije samo estetski problem. Ona može negativno uticati na zdravlje, izazvati probleme sa disajnim putevima i trajno oštetiti zidove, nameštaj i stolariju. Glavni uzrok njenog nastanka je vlažan vazduh koji, u dodiru sa hladnim površinama poput zidova, prozora ili ogledala, prelazi u kapljice vode. Upravo ta kondenzacija postaje „plodno tlo“ za razvoj buđi.
Stručnjaci ističu da je ključ u održavanju stabilne i umerene temperature u prostoru. Preporuke World Health Organisation i Energy Saving Trust su jasne: minimalna temperatura u domu treba da bude 18 stepeni Celzijusa, dok optimalna gornja granica iznosi 21 stepen. Ovaj raspon predstavlja najbolji balans između energetske efikasnosti, udobnosti i zaštite od vlage i buđi.
Jače grejanje ne rešava problem
Iako mnogi misle da će jače grejanje rešiti problem hladnoće, upravo suprotno – pregrejan prostor, u kombinaciji sa kuvanjem, tuširanjem i sušenjem veša u stanu, povećava količinu vlage u vazduhu. Kada se ta vlaga susretne sa hladnim zidovima, problem postaje neizbežan.
Stručnjaci za javno zdravlje savetuju da se dnevna soba greje na oko 21 stepen, dok je u spavaćim i pomoćnim prostorijama dovoljno 18 stepeni. Važno je i da se temperatura održava kontinuirano tokom dana, umesto da se grejanje često pali i gasi, jer nagle promene dodatno podstiču kondenzaciju.
Pored pravilnog podešavanja grejanja, važno je i smanjiti količinu vlage u vazduhu. Poklopci na šerpama tokom kuvanja, kraće tuširanje i redovno provetravanje mogu napraviti veliku razliku. Otvaranje prozora na nekoliko minuta dnevno, čak i po hladnom vremenu, pomaže da se višak vlage izbaci iz prostora. U kupatilima i kuhinjama preporučuje se korišćenje aspiratora ili ventilatora.
Raspored nameštaja pravi razliku
Dodatno, treba obratiti pažnju na raspored nameštaja. Ako su radijatori ili drugi izvori toplote zaklonjeni, toplota se ne raspoređuje ravnomerno, a hladni zidovi postaju idealno mesto za pojavu vlage i buđi.
Zaključak stručnjaka je jednostavan: idealna temperatura između 18 i 21 stepen ne samo da čuva zdravlje i zidove, već pomaže i da računi za grejanje ostanu pod kontrolom. U vremenu visokih troškova energije, ovo je jedno od onih rešenja koje ne košta ništa – a može sprečiti velike probleme.
