Naučnici su transformisali ćeliju kože u ljudsku jajnu ćeliju, predstavljajući značajan napredak u reproduktivnoj medicini.
Metoda bi mogla pružiti decu osobama koje ih ne mogu da imati na tradicionalan način
Naučnici su napravili ogroman proboj u reproduktivnoj medicini – prvi put su uspeli da običnu ćeliju kože pretvore u ljudsku jajnu ćeliju. Ova inovacija otvara mogućnost da bebe budu začete bez biološke majke, što bi moglo promeniti živote mnogih parova i pojedinaca koji ne mogu da imaju decu na tradicionalan način.
Američki istraživači pokazali su da je moguće zameniti DNK jajne ćelije genetskim materijalom iz kože druge osobe i pretvoriti je u polnu ćeliju spremnu za oplodnju. Kada je tim oplodio jajnu ćeliju spermom, ona je počela da se razvija u embrion, sve dok eksperiment nije zaustavljen nakon šest dana – tačno u trenutku kada bi embrion bio prenesen u matericu tokom IVF procedure.
Novi proces naziva se "mitomejoza" i počinje istim postupkom kao kloniranje – prenosom jedra iz ćelije kože u donorsku jajnu ćeliju – ali zatim podstiče jajnu ćeliju da se odrekne 23 hromozoma. Proces takođe koristi genetski materijal same osobe i mogao bi predstavljati rešenje za ljude koji ne mogu da proizvedu jajne ćelije.
Kako funkcioniše?
Prvo se uzima jednostavan uzorak ćelije kože. Zatim se iz te ćelije izvadi jedro, koje sadrži većinu genetskog koda. Pravi se donatorska jajna ćelija, iz koje se uklanja njen genetski materijal, a zatim se u nju ubacuje jedro iz ćelije kože.
Za žene koje ne mogu da iznesu trudnoću, ovo bi moglo olakšati put ka roditeljstvu. Takođe bi moglo omogućiti roditeljstvo neplodnim parovima ili parovima istog pola.
Dugoročni plan i istraživanje
Stručnjaci veruju da će biti potrebno najmanje deset godina dodatnog istraživanja.
Prvo će proces morati da prođe kroz rigorozna testiranja. Tek nakon što se pokaže da je siguran i efikasan, slediće testiranje na ljudima, nakon prethodnog testiranja na životinjama.
Etička i pravna pitanja
Ova tehnika otvara brojne etičke dileme. Društvo će morati da vodi ozbiljne razgovore o moralnim implikacijama ovakvih tehnika. Takođe će biti potreban pravni okvir za izvođenje ovakvih procedura, kao i regulativa pre nego što se istraživanje primeni u kliničkoj praksi.
Kontekst Istraživanja Studija je objavljena u časopisu Nature Communications. Projekat je vodila Univerzitetska zdravstvena i naučna organizacija Oregona (Oregon Health & Science University), a direktor istraživačkog tima bio je Daren Mitalipov.
Ovo istraživanje predstavlja nastavak njihovog prethodnog rada u oblasti ćelijske reprogramacije.
(Telegraph/English.bigtvlive)
