"Ona ga neće živeti ovde. Svi Srbi su počinili zločine i rane su još otvorene. Nećemo da dozvolimo da se jedan jedini Srbin vrati u Đakovicu"
Možemo samo da naslutimo koliko je samo novca, radnih sati, jalovih konferencija, okruglih stolova i čitavih karijera potrošeno u poslednje 22 godine otkad se o govori o povratku raseljenih Srba na Kosovo. A govori se kao o stvari od vrhunske važnosti za normalizaciju stanja na Kosovu. I koji je efekat? Za 22 godine na Kosovo se vratio tek svaki deseti prognanik i interno raseljeno lice, kažu podaci UNHCR-a. Već godinama trend je silazni, bliži se nuli, što je razumljivo, jer sa protekom vremena ljudi se adaptiraju na sredinu u koju su izbegli, zapošljavaju se, školuju, sve manje razmišljaju o povratku. Niti ih ko otuda zove da se vrate, a kamoli da im pomaže u tome.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.