Više od sto godina od kada je napisan, kompletan rukopis "Procesa" Franca Kafke sada je izložen u Muzeju Martin-Gropijus-Bau u Berlinu.
Roman je izložen stranicu po stranicu, po redosledu koji je odredio Kafkin prijatelj i urednik Maks Brod. Rukopis je danas deo zbirke Nemačkog književnog arhiva u Marbahu.
Martin-Gropijus-Bau nalazi se u blizini Ulice Štrezeman 111, gde se nekada nalazio Hitel Askanišer Hof. U tom hotelu 12. jula 1914. odvijao se legendari razgovor između Franca Kafke, njegove tadašnje verenice Felice Bauer, njene sestre Erne i prijateljice Grete Bloh, nakon čega je veridba između Kafke i Felice raskinuta. Kafka je kasnije napisao u dnevniku da mu je taj sastanak delovao kao "suđenje u hotelu". I tako se rodila ideja o romanu.
Među eksponatima se, sem originalnog rukopisa, nalaze i fotografije i scene iz filmske adaptacije Orsona Velsa iz 1962, kao i prevodi "Procesa" na preko 60 jezika.
"Proces" je počeo da piše avgusta 1914, kada je Prvi svetski rat već počeo, a najvećim delom ga je završio do januara 1915. Taj roman se danas smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela.
Originalni rukopis sastoji se od 171 stranice i demantuje uvreženo mišljenje da je roman nastajao linearno i da mora da ima naraciju od početka do kraja. Tokom šest meseci, koliko je otprilike radio na romanu, Kafka je pisao poglavlja u deset različitih bležnica, a svaka je imala do 40 listova.
(Inače, u to vreme Kafka je zarađivao kao advokat u instituciji za nadoknadu osiguranja radnicima).
Jevrejin rođen u Pragu, tadašnjem Austro-ugarskom Cartsvu, kome je nemački bio maternji jezik, Kafka je često radio istovremeno na nekoliko poglavlja.
Dan nakon što je počeo da piše zapisao je u dnevniku:
"Nema spavanja. Popodne ležim tromo na sofi, tri sata, bez sna; isto je i uveče. Ovo ne sme da me zaustavi."
Kafka je potom razdelio svoje beležnice, dodao korice i uredio ih u 16 tomova.
Januara 1915. prestao je da radi na "Procesu". Septembra iste godine objavioje je nekoliko stranica u jevrejskom nedeljniku "Zelbsver". Čitav rukopis predao je 1920. prijatelju Maksu Brodu, međutim već 1921. ili 1922. zamolio ga je da spali sve, "bez čitanja i bez ostatka".
Brod mu nije ispunio želju i 1925, godinu dana pošto je Kafka preminuo od tuberkuloze grkljana u 41. godini, objavio je delove rukopisa. Usledile su nove edicije 1935. i 1946.
Brod je smatrao da je sekcija "Neko mora da govori laži o Jozefu K" i još devet tomova sa koricama bilo dovršeno; poređao ih je redom, ispravio pretpostavljene greške i dodao interpunkciju. Preostalih šest tomova ostalo je neobjavljeno.
Kada je Brod napustio Prag sredinom marta 1939, samo par sati pre invazije Vermahta, poneo je rukopis sa sobom. Putovao je u Palestinu i nakon rata predao ga svojoj sekstrarici i partnerki Ester Hofe. Ona je odlučila da ga proda 1988.
Rukopis je kupljen na jednoj aukciji u Londonu 1988. za tadašnjih 3,5 miliona maraka koje su zajednički skupili nemačka savezna vlada, Kulturna fondacija nemačkih saveznih država i država BadenVirtemberg i u to vreme bio je najskuplji rukopis kupljen na jednoj aukciji.
Zahvaljujući do tada neviđenoj kampanji za prikupljanje novca, rukopis je završio u Književnom arhivu u Marbahu.
Kafka nije bio poznat za života ali to mu nikada i nije bilo važno.
