U Domu Jevrema Grujića danas je otvorena izložba „Velikanke srpske kulture“, koja predstavlja 18 žena koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom srpskoj kulturi uticale na razvoj srpske misli i društva uopšte.
Izložbu je otvorila ministarka kulture i informisanja Republike Srbije Maja Gojković.
- Ova izložba predstavlja jedinstvenu priliku da se njeni posetioci na jednom mestu bolje upoznaju sa likom i životima žena čija dela su ostala neprolazna i zauvek upisana na najlepšim stranicama naše kulture - rekla je Gojkovićeva.
Ona je navela da je “za čitavo srpsko društvo, a naročito mlađe generacije, neophodno iznova naglasiti koliko su bitnu ulogu žene imale u kulturnom i umetničkom životu Srbije”, kao i da je sama reč “kultura” ženskog roda.
Prisutnima se obratila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
- Reč “velikanke” nećete često čuti jer smo navikli na velikane u mnogim oblastima. Ipak, nemerljivo je veće znanje i uticaj koje su nam mnoge žene ostavile nego što je njihovo mesto koje su zauzele u enciklopedijama - kazala je Brankica Janković.
Na otvaranju su bile prisutne i autorke izložbe: Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić, Kancelarija za kulturnu diplomatiju, i Ružica Opačić, istoričarka umetnosti.
- Htele smo da prikažemo period od početka 19. veka pa sve do 2009. godine u kojem su živele ove žene i na koji način su bile prisutne u stvaranju moderne srpske države. Ovom izložbom želimo da započnemo jednu veliku seriju kulturnih programa koji promovišu stvaralaštvo kako kroz prošlost, tako i u sadašnjosti - rekla je Branka Conić.Među istaknutim ženama koje ova izložba otima od zaborava su slikarke, književnice, lekarke, profesorke, prevoditeljke, filozofkinje… vrsnog obrazovanja, talenta, svedoci teškog vremena. Uvek hrabre i istrajne u svojoj nameri da kao pioniri u svojim poslovima utabaju put za neke nove generacije. Neshvaćene, često suočene sa osudama patrijarhalne Srbije, ni za korak nisu ustuknule u svojim namerama i idealima iako im je život često priređivao teške trenutke. Svaka od njih dala je lični pečat i ostavila neizbrisav trag, a na nama je da njihovu slavu prenosimo i čuvamo sećanje na njih. Po rečima autorki izložbe, cilj ovog projekta je i bio da izvuku iz skrivenih kutaka dela ovih vrsnih žena i predstave ih široj javnosti na jedan interesantan i nesvakidašnji način. Među eksponatima, pored umetničkih dela slikarki, nalaze se i lični predmeti velikanki, poput svečanih sandala Milene Pavlović Barili, violine Ljubice Marić, pisaće mašine Isidore Sekulić, ogrlice Desanke Maksimović…
Posetioce izložbe, pored zanimljivih i vrednih eksponata, očekuju i interesantne priče o najumnijim i najtalentovanijim ženama jedne epohe: o tome kako je za raskoš i lepotu našeg grada bila zadužena arhitektkinja Jelisaveta Načić; kako je reagovala Desanka Maksimović na vest da joj rodni grad podiže spomenik; o sudbini zaboravljene slikarke Vidosave Kovačević...
Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Projekat je nastao u organizaciji Doma Jevrema Grujića i Kancelarije za kulturnu diplomatiju.
Izložba će biti otvorena do 27. marta 2022. godine, a radno vreme Doma Jevrema Grujića je četvrtkom i petkom od 15 do 20 sati i subotom od 11 do 16 sati. Vođene ture su četvrtkom u 15.30, 17, 18 i 19 sati, a subotom u 11, 12, 14 i 15 sati.