Moric de Hadeln, značajan švajcarski režiser i direktor filmskih festivala, preminuo je 4. jula u 85. godini.
Vodio je Berlinski filmski festival više od 20 godina, unapredivši ga u prestižan događaj i pomogao u razvoju Evropskog filmskog tržišta.
Moric de Hadeln, istaknuti švajcarski režiser i jedan od najuticajnijih direktora evropskih filmskih festivala preminuo je 4. jula nakon komplikacija tokom planirane medicinske intervencije. Imao je 85 godina, piše Deadline.
De Hadeln je rođen u britanskom gradu Ekseteru 21. decembra 1940. godine, kao sin bivšeg obaveštajca iz Drugog svetskog rata, a kasnije izdavača umetničkih knjiga, Harija Hadsona i rumunsko-francuske umetnice Aleksandre Balaceanu.
Detinjstvo je proveo u Firenci i gradiću Nion na obali jezera u švajcarskom kantonu Vaud, a 1968. godine postao je naturalizovani švajcarski državljanin.
Gospodin Filmski Festival
Nadimak mu je bio „Gospodin Filmski Festival“, a de Hadeln je bio ključna figura na evropskoj festivalskoj sceni od kasnih 1960-ih.
Nakon studija fizike i hemije u Parizu, de Hadeln se okrenuo fotografiji, snimanju i režiji, a među njegovim rediteljskim ostvarenjima su La Pèlé (1963) i Ombres et Mirages (1966).
Svoju suprugu, rođenu Nemicu, Eriku de Hadeln upoznao je tokom rada na drugom filmu, dok je ona studirala na Sorboni.
Venčali su se 1968. godine, a naredne godine osnovali Međunarodni festival dokumentarnog filma u Nionu (danas poznat kao Visions du Réel), koji je u ranim godinama promovisao radove Jorisa Ivens-a, Romana Karmena, Georgesa Rouquiera, Lothara Wolffa, Basila Wrighta, Georgesa Dufauxa, Herza Franka, Erwina Leisera i Henrija Storcka.
Istovremeno je vodio i Međunarodni filmski festival u Lokarnu od 1972. do 1977. godine, a jedna od njegovih inovacija bile su projekcije na otvorenom na Piazza Grande.
Godine 1979. De Hadeln je prihvatio poziv da preuzme vođstvo Berlinskog filmskog festivala, ostavljajući suprugu da vodi Nion uz njegovu podršku do 1993.
Više od 20 godina vodio Berlinale
Nasledio je filmskog novinara Volfa Donera i proveo više od dve decenije na čelu Berlinala, pre nego što je predao funkciju Diteru Kosliku.
Zaslužan je za to što je festival postao događaj A-kategorije, okupljajući filmske stvaraoce sa Istoka i Zapada tokom Hladnog rata, kao i za razvoj Evropskog filmskog tržišta.
Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, De Hadeln je vodio festival kroz ujedinjenje Nemačke i nadgledao njegovu selidbu na Potsdamer Platz.
Njegov mandat je naglo prekinut početkom 2001. godine, kada mu je ugovor neočekivano raskinut, što je izazvalo proteste evropske filmske zajednice zbog navoda o političkom mešanju.
Dve godine na čelu Mostre
Nakon Berlina, De Hadeln se preselio u Veneciju, gde je postao prvi neitalijanski direktor Venecijanskog festivala za dva izdanja, a potom se preselio u Kanadu i pomogao u osnivanju Montrealskog filmskog festivala.
Tokom karijere dobio je više nacionalnih priznanja, a Kristijan Jungen, direktor Filmskog festivala u Cirihu, objavio je 2018. godine publicističku knjigu o životu De Hadelna pod naslovom "Mister Filmfestival".
U saopštenju na društvenim mrežama, Berlinale je opisao de Hadelna kao „strastvenog zagovornika filma“ koji je transformisao Berlinale „u jedno od vodećih mesta okupljanja svetske filmske industrije“.
„Naše iskreno saučešće upućujemo njegovoj porodici, prijateljima i kolegama. Njegovo nasleđe će nastaviti da živi kroz bezbroj filmova, umetnika i zajednica koje je inspirisao“, zaključuje se u saopštenju festivala.
