"Dajte mi svoje vreme, a ja ću umreti za vas": Marina Abramović umire 7 puta dok je nasuprot nje holivudski glumac, uz pesmu Marije Kalas (VIDEO)

U Kopenhagenu je u zdanju Cisternerne postavljena instalacija „Sedam smrti“ – kinematička opera Marine Abramović. Ona prikazuje smrt kroz sedam najpoznatijih ženskih rola u istoriji opere. Novi rad Marine Abramović može se videti to kraja novembra.

Arije iz sedam opera peva Marija Kalas, a instalacija je predstavljena kao vizuelno raskošni i izuzetno izmaštan filmski svet.

Marina Abramović se još uvek seća trenutka kada je prvi put čula tužni glas operske pevačice Marije Kalas kako dopire iz radija u kuhinji njene bake, kada je bila tinejdžerka. „Sećam se da sam se smrzla. Bukvalno, vreme je stalo, ništa se nije kretalo“, prisetila se tokom razgovora sa Nikolausom Bahlerom, direktorom Bavarske državne opere.

- Pustila sam radio na maksimum, a ovaj glas je samo ispunjavao prostor... Vazduh je bio nalelektrisan.

Od tog prvog iskustva u kuhinji svoje bake, Kalasini razarajući, uzvišeni tonovi nastavili su da proganjaju Abramović tokom celog njenog života. Toliko da je umetnica 2020. godine stvorila „7 smrti Marije Kalas“, operu koja se kreće kroz sedam kulminacionih arija iz voljenih klasika kao što su Toska, Travijata i Norma, sa kostimima Rikarda Tišija i filmovima u kojima glume Abramović i Vilem Defo.

Šest godina kasnije, ovi uzbudljivi filmovi sada su izloženi u Galeriji Cisternerne u Kopenhagenu – prikladno atmosferskom, kriptopodobnom mestu sa beskrajnim svodnim prostorima koji su nekada imali podzemni rezervoar.

Vilem Defo vesnik katastrofe

U "Sedam smrti" glume Marina Abramović i Vilem Defo u raskošnoj, razrađenoj seriji samoubistava, ubistava i smrti, praćenih Kalasinim prelepim, srceparajućim arijama. Od dramatičnog, razvučenog skoka sa nebodera do sporog skidanja radioaktivnog odela, veličanstvenog poslednjeg konzumativnog uzdaha i zmija koje je dave, svaka smrt je izvanrednija od prethodne.

Kroz celokupno delo, Defo je arbitar smrti; vesnik katastrofe; oličenje slomljenog srca.

Svakako postoji veza između Abramović i Kalas; zajednički senzibilitet dve umetnice koji se upušta u neugodna i mučna životna iskustva, obe su duboko otelotvorene u svojim praksama i obe su javno proživele privatna slomljena srca.

U intervjuu za Dazed 2020. godine, Abramović je rekla:

- Marija Kalas me je veoma dirnula. Imala sam veoma slično iskustvo slomljenog srca kao i ona. Ona je umrla, ali ja nisam, i moj rad me je zaista spasao nakon toga. Oduvek sam želela da se pozabavim ovim problemom, a umiranje za ljubav je nešto što je uvek tu. Dok god ljudska bića postoje, svi umiremo. Svi imamo barem jedno iskustvo tolikog voljenja da želimo da umremo – ili, ne umiremo, ali imamo slomljena srca.

Dok je Kalas podlegla tuzi slomljenog srca, Abramović je pronašla obnovu i katarzu kroz svoj rad i nada se da ćete i vi moći da uradite isto kada doživite ove filmove.

"Ja ću umreti za vas, sedam puta"

- Veoma je romantično, ali istovremeno, potrebno je izlečiti. Kada napravite nešto u vezi sa svojim slomljenim srcem i prođete kroz te teške emocije, izlazite na drugu stranu isceljeni. Isceljenje mi je veoma važno. Jedan od efekata ovog rada trebalo bi da bude da ljudi uvek mogu da projektuju svoja osećanja u ovaj projekat i da mogu da se izleče. Slomljenom srcu je potrebno vreme, ali možete doći do izlečenja na drugoj strani.

U saopštenju koje prati otvaranje izložbe u galeriji Cisternerne, slavna umetnica performansa kaže: „U operi, kao i u životu, smrt je jača, ljubav postaje apsolutna, bol postaje nepodnošljiv.

Ne radi se o jednom umiranju, već o mnogo, mnogo puta umirete. Umrete mnogo puta u životu, a ipak nastavljate da živite. Dajte mi svoje vreme, a ja ću umreti za vas, sedam puta.“

Smrt u centru umetničke prakse

- Smrt se nalazi u centru umetničke prakse Marine Abramović. To je istraživala na više načina od nekih ranih performansa, zatim tokom sedamdesetih. Mislim da je smrt zanima zbog arhetipa poput stanja kod čovek i šta nas definiše kao ljude, a smrt je ona konačna stvar koja određuje sve nas - navodi Tine Vindfeld, glavna kustoskinja u Muzeju Cisternerne.

U zdanju danskog muzeja posetioci mogu da vide i dožive sedam filmova kao kontinuirane nastavke, u trajanju od jedan sat. To je prvi put da je neki rad Marine Abramović potpuno dovršen u vremenu i prostoru, dok je scena osmišljena upravo za muzej Cisternerne.

- Uzeli smo sedam filmova i postavili ih u različite delove prostora, pa kada posetilac dođe nije siguran gde počinje instalacija, mora da istražuje prostor što određuje raspoloženje koje je mračno i vlažno - napominje kustoskinja.

Postavka se može videti do 30. novembra.