Zašto je rast evra na 1,20 dolara velika stvar?

Tokom prošle godine evro je ojačao oko 13 odsto prema dolaru, što je njegov najbolji rezultat još od 2017. godine, a nivo od 1,20 dolara predstavlja važnu psihološku granicu za trgovce i finansijska tržišta, piše Rojters.

Zašto je nivo od 1,20 dolara toliko važan

Veliki, zaokruženi brojevi imaju posebno značenje na deviznim tržištima, a prag od 1,20 dolara već je ranije označen kao osetljiva tačka. Potpredsednik European Central Bank Luis de Guindos prošle godine je upravo ovaj nivo opisao kao potencijalni prag bola za ekonomiju evrozone.

Put do 1,20 dolara nije bio pravolinijski. Evro se ovom nivou približio još u septembru, ali je potom oslabio kako se dolar privremeno oporavio. Ipak, u poređenju sa nivoima blizu jednog dolara od pre godinu dana, evropska valuta je znatno ojačala, uz dodatni podsticaj fiskalnih stimulansa u Evropi, pre svega iz Nemačke.

Istorijski gledano, kurs od 1,20 dolara nalazi se nešto iznad prosečne vrednosti evra od njegovog uvođenja 1999. godine, ali je i dalje daleko ispod rekorda od gotovo 1,60 dolara iz 2008.

Šta stoji iza snažnog evra

Jačanje evra rezultat je pre svega slabljenja dolara. Tržišta su negativno reagovala na trgovinske sukobe i političke tenzije koje je otvorio američki predsednik Donald Trump, kao i na njegove kritike upućene američkoj centralnoj banci.

Dodatni pritisak na dolar došao je i zbog spekulacija o mogućoj zajedničkoj intervenciji SAD i Japana kako bi se zaustavilo slabljenje jena, što je dovelo do šireg pada američke valute. Iako je Tramp izjavio da je vrednost dolara „odlična“, tržišta su reagovala suprotno.

Sa evropske strane, planovi za jačanje bezbednosti, dugoročni rast i investicije, naročito u Nemačkoj, kao i želja investitora da diversifikuju rizik i smanje zavisnost od dolara, dodatno su ojačali evro.

Kako jači evro pogađa evropske kompanije

Jačanje valute obično znači skuplji izvoz, što bi uskoro moglo da se odrazi na poslovne rezultate evropskih kompanija. Prema procenama Goldman Sachsa, kompanije iz indeksa STOXX 600 ostvaruju oko 60 odsto prihoda van Evrope, pri čemu gotovo polovina tog iznosa dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država.

Foto: Ronald Wittek / EPA;

Za sada su investitori na berzama uglavnom zanemarivali negativan uticaj jače valute, oslanjajući se na optimističniji pogled na privredni oporavak. Ipak, očekuje se da su evropske kompanije prošle godine zabeležile pad dobiti, a Barclays procenjuje da je rast evra odgovoran za oko polovinu smanjenja prognoza zarade po akciji.

Da li je ECB zabrinuta zbog rasta kursa

Zvaničnici Evropske centralne banke tradicionalno više brinu o brzini i obimu promena na deviznom tržištu nego o samom nivou kursa. Član Saveta ECB-a Fransoa Vilerua de Galo izjavio je da banka pažljivo prati kako slabljenje dolara utiče na inflaciju u evrozoni.

Posebna pažnja posvećena je činjenici da je evro prošle nedelje skočio oko dva odsto, što je njegov najveći sedmični rast još od aprila, kada su Trampove carine izazvale globalna tržišna previranja. Ipak, aktuelno jačanje je postepenije nego prošlog proleća, što donekle ublažava zabrinutost.

Dalje jačanje evra moglo bi dodatno da obori cene uvoza, u trenutku kada ECB već očekuje da neće dostići ciljanu inflaciju od dva odsto ni ove ni naredne godine.

Može li evro ugroziti dominaciju dolara

Iako snažan rast evra odražava pozitivan sentiment, to ne znači da će evropska valuta uskoro zameniti dolar kao glavnu svetsku rezervnu valutu. Dolar i dalje čini nešto manje od 60 odsto globalnih deviznih rezervi, dok je udeo evra oko 20 odsto.

Dominacija SAD u globalnoj trgovini i dubina američkih finansijskih tržišta i dalje daju prednost dolaru. Predsednica ECB-a Christine Lagarde smatra da nepredvidiva američka ekonomska politika može otvoriti prostor za veću ulogu evra na globalnoj sceni, ali upozorava da bi to zahtevalo dovršetak dugo odlagane finansijske arhitekture Evropske unije.