Sud je presudio da i odlazak i povratak sa terena moraju biti priznati kao radno vreme
Ova odluka ima veliki uticaj na radnike poput montera, domara, servisera i tehničara
Svako ko često putuje zbog posla verovatno se pitao: da li se ovo vreme smatra običnim putovanjem ili se računa kao radno vreme? Evropski sud pravde (ESP) sada je doneo jasnu presudu u korist radnika, posebno onih zaposlenih u građevinarstvu, uslugama i nezi.
O čemu se radilo u ovom slučaju?
Presuda od 9. oktobra 2025. (slučaj C-110/24) odnosila se na zaposlene španske kompanije koji nemaju fiksno radno mesto. Umesto toga, sastaju se u dogovoreno vreme na mestu sastanka i odatle se zajedno voze do mesta rada (terena) u službenom vozilu. Nakon završetka smene, vozilo ih vraća na početnu tačku.
Ključna tačka u sporu: Poslodavac je priznao samo putovanje do terena kao radno vreme, ali ne i povratak.
Presuda Evropskog suda: Nema više besplatnog povratka
Sud je jasno stavio do znanja da se u ovim okolnostima i putovanje do terena i povratak moraju smatrati radnim vremenom prema direktivi EU.
Glavni razlozi:
- Nema slobode vremena: Pošto poslodavac određuje kada će se kretati, ko vozi i kojom rutom, radnici ne mogu da rade šta god žele tokom tog vremena.
- Nema fiksnog mesta rada: Za ljude koji svakodnevno putuju na drugu lokaciju po nalogu svog šefa, putovanje je sastavni deo posla.
Šta ovo znači za radnike?
Ova odluka ima ogroman uticaj na grupe kao što su montažeri, domari, serviseri ili tehničari.
- Maksimalno radno vreme: Vreme putovanja sada mora biti uključeno u ukupno dnevno radno vreme.
- Vreme odmora: Zakonski propisani period odmora počinje tek kada se vratite na mesto sastanka.
- Nije bitno ko vozi: Pravilo se podjednako primenjuje i na vozača i na putnike u kombiju kompanije.
(Fenix Magazin)
