Još od referenduma 2003. godine Šveđani su protiv napuštanja krune, a taj stav ostaje snažan i danas
Pitanje evra ponovo je aktuelizovano pred parlamentarne izbore, ali samo kao mogućnost za analizu, ne kao siguran korak
Iako se tema uvođenja evra ponovo vraća u švedski javni prostor, građani šalju jasnu poruku - podrška zajedničkoj evropskoj valuti beleži pad, dok skepticizam raste. Najnoviji podaci pokazuju da su protivnici napuštanja švedske krune znatno ojačali svoje pozicije, uprkos pokušajima političkih elita da ponovo otvore ovu temu.
Zvanična statistika beleži rast skepticizma
Prema najnovijem istraživanju koje je objavio nacionalni statistički zavod Statistics Sweden, sve je manje građana koji žele evro u svojim novčanicima. Za zamenu švedske krune zajedničkom valutom Evropske unije izjasnilo se tek 28,7 odsto ispitanika, što je osetan pad u odnosu na prošlogodišnjih 32 odsto.
S druge strane, više od polovine ispitanih, čak 52,1 odsto - izričito se protivi ulasku Švedske u evrozonu. Ovo predstavlja jasan skok otpora u poređenju sa 49,5 odsto zabeleženih u sličnom istraživanju tokom 2025. godine.
Nasleđe referenduma iz 2003. godine
Podsećanja radi, Švedska je formalno preuzela obavezu uvođenja evra još prilikom pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, građani su 2003. godine na neobavezujućem referendumu odbacili ulazak u Evropsku ekonomsku i monetarnu uniju.
Od tog trenutka, sve naredne vlade uzdržavale su se od forsiranja ovog pitanja, pozivajući se na nedostatak društvenog mandata. Najnoviji podaci sugerišu da, uprkos protoku od više od dve decenije, stav javnosti ostaje nepromenjen, pa čak i znatno oprezniji nego ranije.
Politički manevri uoči septembarskih izbora
Ipak, pitanje nacionalne valute ponovo se našlo na političkoj agendi. U januaru ove godine, vladajuća Umerena partija premijera Ulfa Kristersona najavila je ambiciozan plan: ukoliko pobede na parlamentarnim izborima u septembru, formiraće posebnu komisiju čiji će zadatak biti detaljna analiza prednosti i mana uvođenja evra.
Iako je ova izjava imala isključivo uslovni karakter i nije značila automatski povratak procesu pristupanja evrozoni, ona je bila sasvim dovoljna da izazove žive diskusije u medijima i među ekonomskim ekspertima.
Nezavisna monetarna politika kao ekonomski štit
Finansijski analitičari ističu da ključ švedskog skepticizma leži u relativnoj stabilnosti domaće valute i benefitima vođenja samostalne monetarne politike preko centralne banke Riksbank. Takođe, loša iskustva pojedinih zemalja evrozone tokom ranijih globalnih finansijskih kriza dodatno su pojačala oprez kod birača.
Kako prenosi agencija Reuters, uprkos jasnim signalima iz političkih krugova da postoji spremnost za dijalog, društveni ambijent za uvođenje evra ostaje izuzetno hladan, što u praksi značajno ograničava manevarski prostor aktuelne vlade.
