Uvoznici energije su najizloženiji negativnim efektima rata, dok čak i izvoznici poput Katara osećaju značajne gubitke zbog napada na pogone
MMF će smanjiti projekciju rasta i povećati prognozu inflacije, čak i ako se sukob brzo završi, a najteže će biti pogođene siromašne zemlje bez energetskih rezervi
Rat na Bliskom istoku dovešće do veće inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je u sredu za Rojters direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva, uoči planiranog objavljivanja globalnih ekonomskih izgleda.
Rat je izazvao najveći poremećaj u globalnom snabdevanju energijom ikada nakon što je iranska blokada Ormuskog moreuza, kroz koji se transportuje petina svetske nafte i gasa, zaustavila proizvodnju miliona barela nafte. Čak i ako se sukob brzo reši, MMF će smanjiti svoju prognozu ekonomskog rasta i povećati izglede inflacije, rekla je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva.
Fond uskoro objavljuje scenarije
Očekuje se da će rat dominirati diskusijama među finansijskim zvaničnicima iz celog sveta na prolećnim sastancima MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu sledeće nedelje. Fond bi trebalo da objavi niz scenarija 14. aprila, a krajem marta je već signalizirao moguće smanjenje svojih prognoza, navodeći asimetrični šok rata i strože finansijske uslove.
Georgijeva je rekla da bez rata MMF očekuje blago poboljšanje svoje projekcije globalnog rasta od 3,3 procenta u 2026. i 3,2 procenta u 2027. godini, kako se ekonomije nastavljaju oporavljati od pandemije.
„Umesto toga, svi putevi sada vode ka višim cenama i sporijem rastu. Nalazimo se u svetu povećane neizvesnosti“, rekla je Georgijeva, navodeći geopolitičke tenzije, tehnološki napredak, klimatske šokove i demografske promene.
To znači da kada se oporavimo od ovog šoka, dodala je, moramo da držimo oči otvorene za sledeći.
Georgijeva je takođe napomenula da je rat smanjio globalne zalihe nafte za 13 procenata, a efekat se prelio na isporuke nafte i gasa i povezane lance snabdevanja kao što su helijum i đubriva.
Čak i brz kraj neprijateljstava i brz oporavak rezultiraće „relativno malim“ smanjenjem prognoze rasta i povećanjem prognoze inflacije, dodala je, a ako se rat odugovlači, efekat na inflaciju i rast biće veći.
Siromašne zemlje će biti najteže pogođene
Siromašne, ranjive zemlje bez rezervi energije biće najteže pogođene, dodala je Georgijeva, napominjući da mnoge zemlje imaju malo ili nimalo fiskalnog prostora da pomognu svom stanovništvu da izdrži povećanje cena izazvano ratom, što zauzvrat povećava rizik od društvenih nemira.
Georgijeva je navela da su neke zemlje već zatražile finansijsku pomoć, ali ih nije imenovala. Rekla je da bi MMF mogao da proširi neke postojeće programe kreditiranja kako bi zadovoljio potrebe zemalja, a čak 85 odsto članica MMF-a su uvoznici energije.
Široke subvencije za energiju nisu odgovor, dodala je, pozivajući kreatore politike da izbegavaju državna plaćanja koja bi mogla dodatno da podstaknu inflatorne pritiske.
"Čak i da je rat danas prestao..."
Efekat je asimetričan, zemlje uvoznice energije su najteže pogođene, ali čak i izvoznici energije poput Katara osećaju posledice iranskih napada na svoje proizvodne pogone.
Katar očekuje da će biti potrebno tri do pet godina da obnovi 17 odsto svoje proizvodnje prirodnog gasa zbog štete, rekla je Georgijeva, dok je Međunarodna agencija za energiju izvestila da je u ratu oštećeno 72 energetska postrojenja, od kojih je trećina pretrpela značajnu štetu.
„Čak i ako bi se rat završio danas, i dalje bi postojao negativan uticaj na ostatak sveta“, upozorila je.
Između ostalog, Svetski program za hranu (WFP) je sredinom marta saopštio da bi se milioni ljudi suočili sa akutnom glađu ako bi rat nastavio do juna. Georgijeva je rekla da MMF još nije video krizu hrane, ali da bi do nje moglo doći ako bi došlo do poremećaja u snabdevanju đubrivom.
(CNBC)
