Reforme penzionih sistema su kamen spoticanja u EU, kako održati budućnost penzionera? Pretnja finansijske neodrživosti u vazduhu
Postoji podrška u EU i Ujedinjenom kraljevstvu za alternativna rešenja, poput obaveznih privatnih penzionih fondova i stimulisanja starijih radnika da ostanu na tržištu rada
Italijani i nekoliko drugih nacija teže oporezivanju bogatijih penzionera radi podele tereta finansiranja sistema
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Većina Evropljana smatra da će državni penzijski sistemi u njihovim zemljama uskoro postati finansijski neodrživi, ali istovremeno smatra da su trenutne penzije preniske i protive se ključnim reformama, poput povećanja starosne granice za penzionisanje.
To je pokazalo veliko istraživanje agencije YouGov sprovedeno u šest evropskih zemalja, piše Gardijan.
Blic preporučuje
Sistemi su neodrživi, a penzije su premale
Zbog starenja stanovništva i pada stope nataliteta, evropski penzijski sistemi zasnovani na generacijskoj solidarnosti - u kojima zaposleni plaćaju doprinose za penzije trenutnih penzionera - su pod ogromnim pritiskom. Pokušaji reformi redovno nailaze na snažan otpor, a istraživanje potvrđuje da su građani dobro upoznati sa problemom.
Većina ispitanika u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji (između 61% i 52%) smatra da je njihov sistem već neodrživ. Sa ovim se slaže 45% poljskih građana i 32% Britanaca. Izgledi su još mračniji: između 49% i 66% ispitanika u svih šest zemalja veruje da će sistem postati neodrživ do trenutka kada današnji 30-godišnjaci i 40-godišnjaci odu u penziju.
Zanimljivo je da su penzioneri optimističniji, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 62% njih veruje u održivost sistema, za razliku od samo 27% njihovih mlađih sugrađana. Uprkos svesti o neodrživosti, velika većina građana (između 53% i 83%) smatra da su penzije preniske.
Ovaj osećaj je još izraženiji među samim penzionerima (72–88%), dok većina zaposlenih – od 57% u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu do 72% u Italiji – ne veruje da će imati udobnu starost.
Građani su čvrsto protiv ključnih reformi
Kada su u pitanju rešenja, vlade se suočavaju sa velikim otporom javnosti. Anketa je pokazala snažno protivljenje povećanju starosne granice za penzionisanje, povećanju poreza za radno sposobne, obavezi dece da izdržavaju svoje penzionisane roditelje, kao i smanjenju iznosa penzija.
Otpor povećanju starosne granice je posebno izražen - u zavisnosti od zemlje, između 47% (Francuska) i 65% (Nemačka) građana protivi se ideji kasnijeg penzionisanja.
Protivljenje smanjenju iznosa penzija je još jače i kreće se od 81% u Nemačkoj do 61% u Italiji. Generalno, rezultati pokazuju jasan sukob interesa: penzioneri su protiv smanjenja penzija, dok su oni radno sposobni protiv povećanja starosne granice i povećanja poreza.
Traže se alternativna rešenja
Međutim, neka rešenja imaju izvesnu podršku. Zakonska obaveza uplaćivanja u privatne ili profesionalne penzione fondove je najpopularnija u Ujedinjenom Kraljevstvu (57%), a podržavaju je i Nemačka (49%) i Francuska (41%).
Takođe, ideja da država podstiče starije radnike da duže ostanu na tržištu rada umesto da se relativno rano penzionišu je relativno popularna - podržava je 57% ispitanika u Poljskoj i 42% u Nemačkoj i Francuskoj. Italijani se ističu po snažnijoj podršci merama koje prebacuju teret na najbogatije.
Čak 66% njih podržava veće poreze za bogatije penzionere kako bi se finansirale penzije najsiromašnijih, dok 52% smatra da bi državna penzija trebalo da se ukine za penzionere sa visokim prihodima. U svih šest zemalja preovlađuje stav da veću odgovornost za finansiranje penzija siromašnih treba da snose penzioneri sa iznadprosečnim prihodima, a ne mlađa generacija.
(Izvor: Gardijan)