Ovim penzionerima u komšiluku rastu penzije od naredne godine: Evo koje sve promene stupaju na snagu od 1. januara
Predloženo je ukidanje poreza na penzije koje stupa na snagu početkom 2027. godine
U budućnosti se detaljno razmatraju povećanja i usklađivanja za minimalne i invalidske penzije
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Izmene Zakona o penzijskom osiguranju donele su brojne pogodnosti za sadašnje i buduće penzionere u Hrvatskoj. Neke su već na snazi, dok će ostale stupiti na snagu početkom nove godine.
Stalni dodatak za sve penzionere od šest evra po godini staža deo je nove faze penzione reforme, koja je donela i druge značajne promene u sistem, uključujući fleksibilnije penzionisanje, povećanja za najniže penzije i promenu formule za usklađivanje njihovog rasta.
Blic preporučuje
Promene koje stupaju na snagu 1. januara 2026. godine
Ukidanje kazne za prevremeno penzionisanje. Za korisnike prevremene penzije koji navrše 70 godina, ukida se kazna za prevremeno penzionisanje, što znači da će im početni faktor biti jednak onom za redovnu starosnu penziju. Odredba se odnosi na postojeće i sve nove korisnike prava na prevremeno penzionisanje. Trenutno ima oko 120 hiljada ljudi starijih od 70 godina, a njihova penzija bi trebalo da se poveća u proseku za 57 evra. Usklađivanje će se sprovesti bez donošenja posebnih odluka, počev od 1. januara 2026. godine, a najkasnije do 31. marta 2026. godine.
Povećanje invalidskih penzija. Za korisnike invalidskih penzija, u skladu sa izmenama zakona, penzije će se povećati za 10 odsto od 1. januara. HZMO procenjuje da će time biti obuhvaćeno oko 219 hiljada korisnika invalidske penzije, a trebalo bi da se poveća u proseku za 74 evra. Zakonskim izmenama ukinuti su obavezni pregledi za korisnike invalidske penzije.
Rad i korišćenje penzije. Od početka 2026. godine, svi penzioneri stariji od 65 godina moći će da rade puno radno vreme i istovremeno primaju 50 odsto svoje penzije, dok su do sada mogli da rade sa skraćenim radnim vremenom uz primanje pune penzije. Cilj ove mere je da se podstaknu starije osobe da duže ostanu na tržištu rada i time ublaži nedostatak radne snage u brojnim sektorima. Mogućnost istovremenog rada i primanja penzije proširena je na korisnike invalidske penzije zbog potpunog gubitka radne sposobnosti, odnosno opšte nesposobnosti za rad, i na korisnike invalidske penzije konvertovane u starosnu penziju, koji rade manje od tri i po sata dnevno.
Promene koje stupaju na snagu od 1. jula 2025.
Nova formula za usklađivanje penzija. Formula je prilagođena na način da se stopa usklađivanja određuje kao zbir stope promene indeksa potrošačkih cena i indeksa rasta zarada u prethodnom polugodištu u odnosu na polugodište koje mu je prethodilo u odnosu 85:15, šta god je povoljnije. Ovo omogućava veće povećanje penzija.
Uvođenje godišnjeg dodatka na penziju. Ovo je deo penzije i trajno pravo uvedeno u penzijski sistem. Iznos godišnjeg dodatka se određuje prema punim godinama penzijskog staža, a za korisnike čija se penzija obračunava bez uzimanja u obzir penzijskog staža utvrđuje se minimalni period od 15 godina, a odluku o vrednosti godišnjeg dodatka za godinu penzijskog staža donosi Vlada najkasnije do 31. oktobra svake kalendarske godine, a HZMO ga isplaćuje u decembru. Za 2025. godinu dodatak je utvrđen na šest evra po godini staža. Godišnji dodatak nije oporeziv, ne može se uključiti u cenzus za dobijanje dopunskog zdravstvenog osiguranja na teret državnog budžeta i izuzet je od prinudne nadležnosti.
Povećanje minimalne penzije. Zakonskim izmenama povećana je osnovica za obračun minimalne penzije na 13,99 evra po godini staža (sa prethodnih 103 odsto na 106 odsto trenutne vrednosti penzije). Korisnici minimalne penzije imaju pravo i na godišnji dodatak od šest evra po godini staža, a oko 275 hiljada ljudi prima minimalnu penziju. Nakon julskog usklađivanja, prosečan iznos minimalne penzije povećan je u proseku za 40,13 evra (sa 421,96 evra na 462,09 evra). Zakonskim izmenama je povećan i cenzus za utvrđivanje činjenice izdržavanja članova porodice prilikom ostvarivanja prava na iznos minimalne penzije za 15 godina penzijskog staža.
Povećanje dodatnog staža. Zakonskim izmenama povećan je dodatni staž za svako rođeno (usvojeno) dete sa sadašnjih šest na 12 meseci, a novina je da se dodaje penzionom stažu za određivanje penzije i za tradicionalne i za srodničke hranitelje koji se ovim bave duže od deset godina.
Povećanje bonusa za kasniji odlazak u penziju. Bonus je značajno povećan ukidanjem prethodnog ograničenja od 27 odsto i uslova od 35 godina staža. Novi zakon omogućava povećanje od 0,45 odsto za svaki mesec rada nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju, bez gornje granice, što znači da i stariji radnici mogu značajno povećati svoju penziju. Ukida se i prethodno ograničenje maksimalnog povećanja početnog faktora prilikom određivanja nove penzije za korisnike starosnih penzija i starosnih penzija za dugogodišnje osigurana lica po osnovu naknadnog zaposlenja ili obavljanja delatnosti.
Lakši kriterijumi za porodične penzije. Radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju za vanbračnog partnera, uslov postojanja vanbračne zajednice je brisan 28. marta 2008. godine. Definicija vanbračne zajednice je usklađena sa Porodičnim zakonom i propisano je da se njen status utvrđuje u posebnom vanparničnom sudskom postupku. Novi zakon omogućava ostvarivanje prava na porodičnu penziju i za bivšeg vanbračnog partnera sa pravom na izdržavanje i za bivšeg neformalnog životnog partnera sa pravom na izdržavanje.
Ukidanje poreza na penzije
Vlada je, nakon predloga Hrvatske stranke penzionera, najavila ukidanje poreza na sve penzije. Očekuje se da će zakonske izmene biti sprovedene sledeće godine, a ukidanje poreza stupiće na snagu početkom 2027. godine.
Više od 400.000 penzionera plaća porez na penzije, u proseku oko 30 evra mesečno. Ovaj broj se stalno povećava kako raste prosečna penzija, dok lični poreski odbitak ostaje isti.
(Tportal)