Od straha do euforije: Kako su svetske berze preživele pretnju trgovinskog rata
MSCI indeks svetskih berzi dostigao je rekordnih 1.024 poena, ukazujući na širok rast tržišta
Azijske berze bile su pokretač rasta, sa Južnokorejskim Kospi indeksom koji je skočio za čak 76 odsto
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na svetskim berzama, cene akcija su prošle godine porasle u proseku za više od 20 procenata, cena zlata je zabeležila najveći godišnji skok u poslednjih 46 godina, dok je vrednost dolara u odnosu na korpu valuta pala za više od devet procenata, a cene nafte za oko 20 procenata.
Iako rast najvećih svetskih ekonomija nije bio posebno impresivan i iako je Vašington uveo carine na sav uvoz u SAD, cene akcija na svetskim berzama su prošle godine snažno porasle.
Blic preporučuje
MSCI indeks svih svetskih berzi, koji obuhvata akcije više od 2.500 kompanija, porastao je prošle godine za 21 procenat i dostigao rekordni nivo od 1.024 poena na kraju godine.
Na Volstritu, indeks Dau Džons porastao je za oko 13 procenata, S&P 500 za oko 16,4 procenta, a Nasdaq za 20,4 procenta.
Trampove carine su potresale berze
Međutim, nije sve išlo glatko. U aprilu, indeks S&P 500 bio je na ivici medveđeg tržišta, pavši skoro 20 procenata ispod svog rekordno visokog nivoa nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na skoro sav uvoz u SAD.
Ovo je potreslo globalna tržišta akcija jer su investitori strahovali od trgovinskog rata između SAD i Kine, kao i Evropske unije.
Situacija se postepeno smirivala, Vašington je potpisao trgovinske sporazume sa nekim zemljama, a sa drugima ne, i pitanje je na kraju palo u drugi plan.
Od maja do kraja godine, indeksi berze su snažno porasli, uglavnom zahvaljujući kontinuiranoj euforiji oko razvoja veštačke inteligencije, pri čemu su cene akcija tehnoloških kompanija najviše porasle.
Tehnološki sektor je poslednjih meseci bio veoma nestabilan jer se investitori plaše da su cene akcija previsoke nakon dugog perioda rasta, i da su dugovi kompanija previsoki.
Najveće svetsko tržište akcija je takođe podržano smanjenjem kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi.
Zbog slabosti tržišta rada, Fed je tri puta smanjivao kamatne stope od septembra do decembra, svaki put za 0,25 procentnih poena.
Zahvaljujući tome, vladavina bikovskog tržišta, koja je počela u oktobru 2022. godine, nastavljena je.
Rekordi i na evropskim berzama
Evropske berze su takođe snažno porasle prošle godine. Indeks STOXX 600 vodećih evropskih akcija porastao je za 16,6 odsto i dostigao rekordne nivoe, iznad 590 poena.
Madridski indeks IBEX predvodio je rast, sa skokom od skoro 50 odsto.
Italijanski indeks FTSE MIB pratio je rast od 31,5 odsto, što je njegov najveći skok od 1998. godine.
Nemački indeks DAX porastao je za oko 23 odsto, zahvaljujući vladinim stimulativnim merama, od fiskalnih stimulansa do investicija u infrastrukturu.
Londonski indeks FTSE porastao je za oko 22 procenta, dok je pariski indeks CAC zabeležio najmanji porast, oko 10,5 procenata, zbog političke krize i rasta budžetskog deficita i javnog duga.
Na evropskim berzama, najveći dobitnik prošle godine bio je finansijski sektor, sa rastom od 67 procenata, zahvaljujući relativno stabilnom ekonomskom rastu, većem broju spajanja i akvizicija i smanjenju kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.
Sektor odbrane je takođe snažno porastao, za 56,5 procenata, jer su članice Evropske unije najavile povećana ulaganja u naoružanje zbog pretnji iz Rusije.
„Mislim da su pad dolara, neizvesnost u politici Bele kuće i neizvesnost oko akcija veštačke inteligencije naveli investitore da potraže sigurnost u nekim drugim oblastima, što je koristilo evropskim berzama“, kaže Dani Hjuson, analitičar investicione platforme AJ Bell.
Azijska tržišta snažno porasla
MSCI indeks akcija Azijsko-pacifičkog regiona porastao je prošle godine za 27 procenata, najviše od 2017. godine, uglavnom zahvaljujući rastućim cenama akcija proizvođača čipova i drugih tehnoloških kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju.
Južnokorejski Kospi indeks skočio je za čak 76 procenata, dok su cene akcija u Šangaju porasle za 18 procenata, a u Hong Kongu za 28 procenata.
Japanski Nikkei indeks dobio je 26 procenata.
Dolar je značajno oslabio
Na deviznim tržištima, vrednost dolara u odnosu na korpu valuta pala je za 9,4 procenta prošle godine, najviše od 2017. godine.
Ovo je posledica smanjenja kamatnih stopa Feda, smanjenja razlike između kamatnih stopa na dolar i druge važne valute, političke neizvesnosti, zabrinutosti investitora zbog fiskalnog deficita, kao i pitanja nezavisnosti Feda s obzirom na stalni pritisak američkog predsednika Donalda Trampa na centralnu banku.
(Izvor: Seebiz.hr)