Sporazum je izazvao nezadovoljstvo među radnicima u drugim sektorima Samsunga, koji dobijaju mnogo manje bonuse.
Vesti o dogovoru su pozitivno uticale na berzu, a akcije Samsunga su porasle skoro 8%, što je podiglo i glavni južnokorejski indeks KOSPI.
Kada kompanijama ide dobro, često i zaposleni imaju koristi od toga – ali ono što se sada dešava u južnokorejskom Samsungu izuzetno je retko čak i u tehnološkom sektoru. Radnici su tražili veliki deo kolača – i dobili ga, piše Euronews.
Naime, u tehnološkom gigantu je u poslednjem trenutku postignut dogovor između uprave i sindikata, čime je sprečen štrajk od čak 18 dana.
U središtu spora bio je zahtev radnika da direktno učestvuju u rekordnom operativnom profitu, koji bi 2026. godine, prema procenama, mogao da dostigne oko 200 milijardi evra.
Dogovor predviđa da oko 12 odsto tog iznosa, odnosno skoro 25 milijardi evra, bude isplaćeno zaposlenima u proizvodnji čipova, kojih ima oko 50.000. Kako je saopšteno, radnici će dobiti u proseku oko 300.000 evra po osobi (10,5% u Samsung akcijama i 1,5% u gotovini).
Visoke isplate – i narednih godina
Posebno je važno što dogovor nije jednokratan, već predstavlja model za dugoročnu šemu nagrađivanja.
Prema navodima sindikata, kompanija planira da u narednih deset godina svake godine izdvaja 12 procenata operativnog profita za bonuse zaposlenih u sektoru čipova. Uslov za to je da ovaj sektor u periodu od 2026. do 2028. ostvaruje izuzetno visok godišnji operativni profit veći od 135 milijardi evra, a od 2029. do 2035. više od 67 milijardi evra godišnje. Te cifre su mnogo niže od procena za ovu godinu i deluju kao ostvarive.
Dogovor još mora da potvrdi članstvo sindikata na internom glasanju, ali analitičari smatraju da je to samo formalnost.
Da je došlo do obustave rada, posledice bi bile katastrofalne – ne samo za Samsung, već i za globalnu industriju poluprovodnika. Južnokorejska kompanija je ključni proizvođač memorijskih čipova koji su neophodni za razvoj veštačke inteligencije. Osim toga, Samsungu je bilo ključno da zadrži deficitarnu radnu snagu u uslovima nezapamćene globalne trke za čipovima.
U istoriji Samsunga štrajk se do sada dogodio samo jednom: 2024. godine, kada je deo zaposlenih – uglavnom iz proizvodnje čipova – obustavio rad tražeći pravedniji sistem nagrađivanja. Sindikati su tada mobilisali svega nekoliko hiljada radnika, a postignuti kompromis nije doneo suštinsku promenu modela koja je sada spektakularno ostvarena.
Neki su ostali praznih džepova
Međutim, ovaj sporazum je stvorio dubok jaz unutar Samsunga koji u Južnoj Koreji zapošljava ukupno oko 125.000 ljudi.
Dok će u sektoru čipova svi radnici dobiti jednaku sumu bez obzira na radni staž i titulu – pa tako običan radnik na traci dobija isto koliko i inženjer sa doktorskom diplomom – radnici iz drugih sektora Samsunga su ogorčeni nepravdom.
Zaposleni u divizijama za pametne telefone i kućne aparate bune se jer su izostavljeni iz ove raspodele i dobijaju drastično manje bonuse (oko 4.000 evra), iako i oni doprinose uspehu brenda.
Investitori su, sa druge strane, reagovali s velikim olakšanjem. Akcije Samsunga, koji učestvuje sa oko 12,5 procenata u BDP-u Južne Koreje, na berzi u Seulu su odmah nakon vesti o sporazumu skočile za skoro 8 procenata, a optimizam je povukao i ostatak tržišta, pa je i glavni južnokorejski berzanski indeks KOSPI zabeležio snažan rast.
Neobično – čak i za tehnološki sektor
Vrednost od oko 300.000 evra po zaposlenom je iznos koji je znatno iznad uobičajenih bonusa, čak i za standarde tehnoloških divova. Ali, sam model deljenja profita u Južnoj Koreji nije sasvim nov.
Prva firma koja je pristala da 10% godišnjeg operativnog profita deli zaposlenima i ukine dotadašnji plafon na bonuse je SK Hynix – direktni konkurent Samsunga i jedan od tri najveća proizvođača čipova na svetu. Model je uveden kroz kolektivni ugovor u septembru 2025. godine za nešto manje od 35.000 zaposlenih koji su dobili oko 100.000 evra po osobi. Zbog eksplozije potražnje za AI čipovima, procenjuje se da bi bonusi u ovoj kompaniji do kraja tekuće godine mogli da premaše i 400.000 evra po radniku.
Donekle slični modeli postoje i u Japanu, ali tamo su bonusi tradicionalno povezani s trenutnim poslovnim rezultatima i isplaćuju se dva puta godišnje kao varijabilni deo zarade, bez fiksnog procenta profita i bez dugoročnih garancija. Na primer, u Toyoti ti bonusi iznose između jedne i tri mesečne plate, što je u proseku oko 14.000 evra.
SAD i Nemačka
U američkim tehnološkim firmama, kao što je gigant Nvidia, standard nije direktna podela operativnog profita kompanije, već kombinacija osnovne plate, bonusa za učinak i – pre svega – dodela akcija firme. Ključna razlika je u tome što se bogatstvo zaposlenih u SAD stvara kroz rast vrednosti kompanije na berzi na duže staze, dok je Samsung sada primoran da kombinacijom akcija i garancija odmah namiri radnike kako bi sprečio kolaps proizvodnje.
I u nemačkim kompanijama bonusi za radnike postoje, ali su znatno manji: čak i u uspešnim godinama, kreću se u rasponu od 3.000 do 10.000 evra godišnje. Dakle, neuporedivi su sa azijskim pa i američkim modelima, pogotovo u pomenutom tehnološkom sektoru – osim kada se radi o vrhunskom menadžmentu i investicionim bankama, gde pojedinci godišnje dobijaju milionske iznose.
(Izvor: Euronews)
