Hrvatska je 2025. godine imala deficit u spoljnotrgovinskom bilansu brašna od 20 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom pala je na svega 14,4 odsto
Srpsko brašno dominira Slavonijom i Dalmacijom zahvaljujući nižim cenama, što znatno ugrožava domaće proizvođače i pritiska na profitabilnost sektora
Uvoz brašna iz susedne Srbije eksplodirao je 2025. godine i udvostručen je za samo godinu dana. Uvoz je povećan sa 10.393 tone u 2024. godini na čak 22.110 tona, što je porast od gotovo 113 odsto. Poređenja radi, celokupan hrvatski izvoz brašna prošle godine iznosio je tek 9.422 tone, više nego dvostruko manje od uvoza samo iz Srbije.
Ovo su alarmantni podaci Žitozajednice, privredno-interesnog udruženja mlinsko-pekarske industrije Hrvatske, koji pokazuju da uprkos povećanju proizvodnje pšenice, hrvatska mlinska industrija gubi bitku sa konkurencijom, posebno onom iz regiona. Što je još apsurdnije, domaće brašno teško može da se plasira na izvozna tržišta u EU, jer većina država na pametan i vrlo suptilan način štiti svoju proizvodnju i tržište, dok za uvoz na naše tržište očigledno nema prepreka.
Pritisak na marže
"Dok Austrija i Slovenija imaju postavljene vrlo jasne kriterijume, kod nas se roba bez problema uvozi i ugrožavaju se domaća industrija i poljoprivredna proizvodnja. Hrvatski proizvođači koji, na primer, pokušaju da plasiraju brašno u austrijske industrijske pekare nailaze na stroge kriterijume zaštite domaće proizvodnje. Prvo moraju da prođu kontrolu i pribave sertifikate, što podrazumeva troškove od nekoliko hiljada evra, a zatim mogu da budu dobavljači tek do 25 odsto ukupne količine, dok preostalih 75 odsto mora biti od austrijskih proizvođača, po pojedinim kantonima", objašnjava direktorka Žitozajednice Nada Barišić.
Dodaje i to da u Hrvatskoj, sa druge strane, takvih ograničenja nema, a razni mlinovi slobodno plasiraju svoje proizvode u industrijske pekare. Ovi trendovi jasno ukazuju na ozbiljnu ugroženost domaćih proizvođača zbog smanjenja količina plasmana, pritiska na marže i nelojalne cenovne konkurencije, što kontinuirano preti opstanku domaće mlinske industrije. Posledice se direktno odražavaju na prerađivačke kapacitete, ruralnu poljoprivredu, demografsku održivost i prehrambenu bezbednost Hrvatske, koja se pokazala ključnom tokom pandemije kovida-19 i agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
"Poseban izazov predstavlja upravo uvoz brašna iz Srbije. Srbija nije članica Evropske unije i posluje u drugačijem regulatornom okviru, uključujući oblast primene đubriva, zaštitnih sredstava i sistema kontrole kvaliteta, što automatski otvara pitanje potpune usklađenosti takvog brašna sa pravilnicima EU. Na tržištu se beleže brojni primeri dampinških cena koje domaći proizvođači ne mogu da prate bez ozbiljnog narušavanja profitabilnosti. Dodatno, postoje indikacije o nedovoljnim kontrolama kvaliteta i sledljivosti, sumnje u nepravilnosti pri deklarisanju i fiskalnom tretmanu robe, kao i učestale pritužbe na neujednačen kvalitet i neproverenu usklađenost sa evropskim standardima", ističe Barišić.
Veliki uvoznik
Srpsko brašno danas u značajnoj meri dominira tržištem Slavonije i Dalmacije, gde su brojni pekari zbog niže cene prepolovili nabavku hrvatskog brašna.
U Žitozajednici naglašavaju da se u praksi često koristi model mešanja, pri čemu domaće brašno služi kao poboljšivač kvaliteta, a odnos nabavke neretko iznosi približno 50 odsto uvoznog i 50 odsto domaćeg brašna. Kada se takav odnos primeni na veliki broj pekara, efekat na ukupnu prodaju domaćih mlinova postaje izrazito vidljiv, a dugoročno se odražava na profitabilnost kompanija zbog kontinuiranog pritiska na cene.
Hrvatska je u 2025. godini uvezla 65.303 tone brašna u vrednosti od 24,1 milion evra. Najveće količine brašna pristigle su, osim iz Srbije, i iz Mađarske (18.964 t), Italije (7.396 t), Slovenije (3.353 t) i Ukrajine (1.009 t). U istom periodu izvezeno je 9.422 tone brašna u vrednosti od 4,1 milion evra, a najveće količine brašna otišle su u susedne BiH (4.646 t), Sloveniju (2.772 t) i Kosovo (1.176 t). Spoljnotrgovinski bilans brašna u 2025. godini pokazuje deficit od 20 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom u tonama iznosi svega 14,4 odsto, što je upola manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je pokrivenost iznosila 30,2 odsto.
Već održani sastanci
Hrvatska je od izvoznika brašna postala uvoznik. Apsurdno je da je država sa ogromnom proizvodnjom žitarica godinu dana nakon ulaska u EU uvozila 10.934 tone, što je sada došlo na 65.303 tone. Sa druge strane, u tom periodu izvoz je smanjen sa 23.792 na 9.422 tone.
Prošla, 2025. godina obeležena je proizvodnjom pšenice većom od milion tona i njenim rastom od 28,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, sektor mlinske industrije iz godine u godinu beleži pad proizvodnje i sve negativniji spoljnotrgovinski bilans. Posebno zabrinjava podatak da smo pre 11 godina ostvarivali suficit od gotovo 13 hiljada tona brašna, a 2025. godinu završavamo sa deficitom od 55.900 tona brašna i vrednošću deficita od čak 20 miliona evra, upozorava Barišić.
Zbog alarmantne situacije u ovom sektoru održani su sastanci sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, Hrvatske privredne komore (HGK) i Državnog inspektorata.
Potrebe za domaćom pšenicom sve manje
Ako uzmemo u obzir i podatke o rekordnoj proizvodnji pšenice, izvozu većem od pola miliona tona, kao i potrebi uvoza od prosečno 100.000 tona u poslednjih deset godina, nameće se pitanje nedovoljne proizvodnje kvalitetnije pšenice, pa se svakako sredstva za poboljšanje stanja sektora proizvodnje i prerade žitarica moraju uložiti u povećanje konkurentnosti kroz stimulaciju proizvodnje kvalitetnije pšenice.
"Dodatni kapaciteti mlinova uz postojećih preko 700.000 tona meljave i uz sve relevantne podatke nisu rešenje situacije u sektoru, već ukazuju na nužnost uređenja tržišta kroz strože prekogranične kontrole robe iz trećih zemalja i jednakih uslova na tržištu za proizvode proizvedene u Republici Hrvatskoj i one iz EU - kako brašna, tako i pekarskih proizvoda", ističe Barišić.
Potrebe za domaćom pšenicom iz godine u godinu zbog svih navedenih pokazatelja sve su manje, a u prilog tome govori pad proizvodnje brašna, hleba, pica i pita, kao i testenine u 2025. godini. Porast proizvodnje zabeležen je samo kod proizvodnje pšenice, kao i kolača i poslastica.
Sektor pekarstva je u 2025. godini zabeležio deficit u spoljnotrgovinskom bilansu od 149,5 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom u tonama je 64,3 odsto, što ukazuje na povoljniju poziciju pekarstva u odnosu na mlinarstvo, gde je pokrivenost uvoza izvozom samo 14,4 odsto.
Smanjenje broja mlinova
Uvoz pekarskih proizvoda u 2025. godini bio je 124.569 tona, u vrednosti od 395,8 miliona evra. U 2025. godini smo uvezli 20.240 tona hleba, a pica i pita 26.684 tone. U istoj godini izvezli smo 80.126 tona pekarskih proizvoda u vrednosti od 246,3 miliona evra. Hleba smo izvezli 26.365 tona u vrednosti od 47,3 miliona evra, a pica i pita 13.586 tona u vrednosti od 41,3 miliona evra. U prošloj godini deficit u spoljnotrgovinskom bilansu iznosio je 149,5 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom u tonama bila je 64,3 odsto, što je povećanje u odnosu na 2024. godinu, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 57,7 odsto.
Prema podacima Fine, Hrvatska je u 2015. godini imala 55 mlinova (broj mlinova je bio stabilan do ulaska u EU), a taj broj je do prošle godine smanjen na njih 37, koji su registrovani pod tom delatnošću. Od tog broja registrovanih, polovina je realno aktivna. U sektoru mlinarstva u 2024. godini došlo je do preuzimanja Čakovečkih mlinova od strane Plodinec grupe i mlinskog poslovanja Žito grupe od strane Granolija, pa je očigledno da je konsolidacija ključan proces preživljavanja sektora u RH.
