Ovaj projekat omogućiće povezivanje gasnom infrastrukturom dve zemlje i smatra se istorijskim jer menja ekonomsku i političku realnost regiona.
Hrvatska je uslovila potpisivanje ekonomskom opravdanošću, ali to ne bi trebalo da uspori realizaciju projekta
Premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto su u utorak potpisali sporazum o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, koji će gasnom infrastrukturom povezati dve zemlje.
Vlada je ranije u utorak na telefonskoj sednici donela odluku o pokretanju postupka sklapanja tog sporazuma, a ranije tokom dana to su po hitnom postupku učinili i Predsedništvo Bosne i Hercegovine i Savet ministara.
Krišto i Plenković su ga potom potpisali u Dubrovniku, na samitu Inicijative tri mora.
Radi se o „istorijskom projektu” koji menja „ekonomsku i političku stvarnost” na prostoru Hrvatske i BiH, ocenio je šef bosanskohercegovačke diplomatije Elmedin Konaković.
„Ovo je jako dobar sporazum”, dodao je u prolazu Plenković, koji će širu izjavu dati kasnije.
Hrvatska je tražila ekonomsku opravdanost
Hrvatska je potpisivanje uslovila ekonomskom opravdanošću projekta, odnosno minimalnim zakupom transportnog kapaciteta.
Krišto je rekla da to neće usporiti realizaciju.
„To je hrvatska strana dobro istakla u pregovorima i to nas sve čini ozbiljnijima. Tako i mi možemo verovati da će taj projekat konkretno zaživeti i u rokovima koji će biti dogovoreni u skladu sa narednim sporazumima“, poručila je.
Sporazumom se uređuju osnove saradnje i zajedničke izgradnje interkonekcije na pravcu Zagvozd – Posušje sa pravcima Tomislavgrad – Šuica – Kupres – Bugojno – Novi Travnik/Travnik i Posušje – Grude – Široki Brijeg – Mostar, kao i odvojcima prema Livnu, Gornjem Vakufu-Uskoplju, Donjem Vakufu i Jajcu, kao i prema Čapljini.
Dodatni pravac gasovoda unutar BiH predviđen je između Kladnja i Tuzle.
Na potpisivanju su bili i američki ministar energetike Kris Rajt i ambasadorka SAD-a u Hrvatskoj Nikol Mekgrou.
„Više energije je put ka blagostanju”, rekao je Rajt.
On je sa hrvatskim ministrom privrede Antom Šušnjarom potpisao i zajedničku izjavu o podršci tom projektu, a dve strane su u oblasti energetike potpisale i memorandum o razumevanju o infrastrukturi i energetskoj bezbednosti, kao i zajedničku izjavu o unapređenju saradnje u svrhu civilne upotrebe nuklearne energije.
Novi izvor energenata
Konaković je ocenio da novi izvor energenata „mnogo znači za BiH” jer je do sada imala samo onaj iz Rusije. Izgradnjom gasovoda BiH dobija pristup terminalu za tečni gas na Krku.
I bosanskohercegovački ministar je naglasio da ne vidi „prepreke” za realizaciju tog projekta, pa je zaključio da „uvek prija kada Hrvatska, BiH i Amerika rade nešto zajedno”.
Sporazum, između ostalog, predviđa projektovanje, pripremu, izvođenje radova, izdavanje saglasnosti i dozvola, kao i inspekcijski nadzor u skladu sa propisima obe države.
Svaka ugovorna strana obezbeđuje finansiranje i izgradnju svog dela gasovoda, dok će pitanja zajedničkih ulaganja biti uređena posebnim ugovorom između investitora.
Kompanija bliska Trampu dobija koncesiju na eksploataciju gasa u BiH
Iako se to u danas potpisanom sporazumu ne pominje, gasovod bi u Hrvatskoj verovatno trebalo da gradi "Plinacro", a u BiH američka privatna kompanija "AAFS Infrastructure and Energy", koja važi za blisku administraciji Donalda Trampa.
"AAFS Infrastructure and Energy" bi trebalo da obezbedi finansijsku konstrukciju za realizaciju projekta, a zauzvrat bi dobila koncesiju na eksploataciju u periodu od najmanje 30 godina.
To je regulisano i izmenama zakona o Južnoj interkonekciji koje je u martu usvojio parlament Federacije BiH.
(Izvor: Poslovni.hr)
