Kriza je izazvala veliki poremećaj na tržištu energenata, uključujući pad proizvodnje gasa u Kataru zbog vojnih napada.
Proizvođači iz Severne Amerike sve više popunjavaju prazninu na tržištu, dok Evropa i Azija traže nove izvore snabdevanja
Globalna energetska kriza izazvana ratom u Iranu mogla bi imati dugotrajnije posledice nego što se do sada mislilo. Upozorenje dolazi od lidera Foruma zemalja izvoznica gasa, koji ističe da trenutni pad potražnje više nije samo privremeni šok, piše Rojters .
Prema rečima Filipa Mšelbile, čelnika organizacije koja okuplja zemlje sa većinom svetskih rezervi gasa, sadašnje smanjenje potrošnje moglo bi prerasti u strukturni problem ako sukob potraje. Vlade širom sveta već uvode hitne mere kako bi ublažile posledice, ali upravo te odluke mogle bi trajno promeniti tržište.
Kriza je već izazvala najveći poremećaj u modernoj istoriji, jer je sa tržišta nestalo više od 500 miliona barela nafte i kondenzata. Situacija se dodatno pogoršala nakon što je Katar, jedan od ključnih izvoznika tečnog gasa, morao da obustavi deo proizvodnje zbog vojnih napada.
Povratak na ugalj
Kako bi nadoknadile nedostatak energije, mnoge zemlje okreću se alternativama, a posebno se izdvaja povratak na ugalj, koji je do juče bio u padu. Istovremeno se ubrzava ulaganje u obnovljive izvore, čime gas gubi deo svoje dosadašnje uloge prelaznog energenta.
Mišelba upozorava da bi tržište moglo relativno brzo stabilizovati situaciju ako se sukob uskoro završi, ali ključni problem nastaje ako kriza potraje, jer bi tada privremene mere mogle postati trajna promena u energetskom miksu.
Time su dovedene u pitanje i ranije prognoze prema kojima je 2026. trebalo da donese višak ponude i stabilizaciju cena, ali sada je neizvesno da li će se taj scenario uopšte ostvariti.
Energetski sektor tako ulazi u period u kojem neizvesnost postaje dominantan faktor.
Prazninu na tržištu sve više popunjavaju proizvođači iz Severne Amerike
U međuvremenu, kriza je otvorila i pitanje propuštenih prilika, posebno za afričke proizvođače koji ne uspevaju da iskoriste postojeću infrastrukturu i povećaju proizvodnju gasa uprkos rastućoj globalnoj potražnji.
Zbog toga prazninu na tržištu sve više popunjavaju proizvođači iz Severne Amerike, dok Evropa i Azija traže nove dobavne pravce.
U takvom okruženju jasno je da se globalna energetska ravnoteža ubrzano menja.
