EU izgubila 150.000 radnih mesta za samo tri godine: Evo koja zemlja je na vrhu liste
Finska je zabeležila najozbiljniji nesrazmeran gubitak, dok su Irska, Češka Republika i Španija jedine zemlje sa pozitivnim bilansom
Analiza Evrostata zaključuje da su najugroženije centralne evropske zemlje poput Poljske i Mađarske, gde je deficit radnih mesta značajan
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Zemlje EU su izgubile oko 150.000 radnih mesta zbog autsorsinga između 2021. i 2023. godine, što je oko tri puta više od onih stvorenih istim procesom u tom periodu, objavio je Evrostat na osnovu istraživanja koje je sproveo 2024. godine.
Anketa obuhvata 22 države članice EU, osim Hrvatske, Slovenije, Estonije, Kipra i Luksemburga, koje su izuzete prema Uredbi o evropskoj poslovnoj statistici.
Blic preporučuje
Neki od najvećih deficita zabeleženi su u Centralnoj Evropi. U Poljskoj i Mađarskoj, autsorsing je ukinuo oko deset puta više radnih mesta nego što ih je stvorio, prema analizi podataka Evrostata koju je sprovela organizacija Europe in Motion.
Isključujući Maltu, samo je Finska zabeležila veći disbalans, sa 15 puta više izgubljenih radnih mesta nego što ih je stvoreno.
U apsolutnom smislu, Nemačka se ističe sa najvećim neto gubitkom radnih mesta – 50.000, daleko više nego u drugim velikim ekonomijama poput Francuske, koja je izgubila oko 5.000 radnih mesta, i Italije, koja je zabeležila deficit od samo hiljadu radnih mesta.
„Najveći udeo međunarodnog autsorsinga je u malim, otvorenim ekonomijama sa visokim troškovima rada“, napominje Evrostat/Evropa u pokretu. Slovačka je na vrhu liste sa 11 procenata, zatim slede Irska sa 10 procenata i Danska sa devet procenata.
Postoje samo tri izuzetka u EU gde je broj radnih mesta stvorenih preseljenjem veći od broja izgubljenih: Irska prednjači sa neto bilansom od skoro 5.000. Slede Češka Republika sa nešto više od 800 i Španija sa skoro 300.
Glavni razlog za preseljenje je ušteda na troškovima rada (34 procenta), a zatim smanjenje ostalih troškova (28 procenata) ili fokusiranje na osnovnu delatnost (20 procenata), prema kompanijama iz 22 zemlje EU.
Što se tiče toga kuda idu ova radna mesta, između 2021. i 2023. godine, skoro 73% kompanija iz EU koje su se bavile međunarodnim snabdevanjem premestilo je svoje poslovne funkcije u druge zemlje EU, pri čemu je Indija glavna destinacija van EU. Slede Velika Britanija, Kanada i SAD zajedno, i Kina, prema podacima Evrostata.
Većina gubitaka radnih mesta, skoro 54.000, bila je u proizvodnji robe i materijala i administrativnim i upravljačkim zadacima (33.818 radnih mesta).
Međutim, ove poslovne funkcije su takođe stvorile nova radna mesta u EU zahvaljujući autsorsingu – 12.762 radna mesta u administrativnim i upravljačkim zadacima i oko 13.000 u proizvodnji.
Proporcionalno, IT sektor je najviše pogođen, izgubivši više od 15.000 radnih mesta, ili oko 0,5% ukupne zaposlenosti, a zatim slede radna mesta u istraživanju i razvoju sa 0,4%. Ali ovi sektori su takođe doživeli najveće relativne dobitke, jer je 0,24 odsto radnih mesta u istraživanju i razvoju stvoreno kroz međunarodno snabdevanje uslugama (+3.135 radnih mesta), i 0,21 odsto radnih mesta u informaciono-komunikacionim tehnologijama (+6.869 radnih mesta), pokazala je studija.
(Poslovni.hr)