Manje bolnice teško planiraju osoblje i finansijski su opterećene angažovanjem spoljnih saradnika, što podiže cene dežurstava i dodatnog rada
Upravnici bolnica predlažu uvođenje nacionalnih obaveza za lekare i garancije za povratak radi stabilizacije zdravstvenog sistema i bolje zaštite opštih bolnica
Pre dve godine ukinuti su takozvani robovski ugovori, pa mladi lekari više nisu vezani ugovorom da rade više godina u bolnici koja im je platila specijalizaciju. Sada svi hrle u velike bolnice.
Male bolnice u Hrvatskoj sve teže obezbeđuju specijalističku negu za stanovništvo koje im gravitira. Od ukidanja takozvanih robovskih ugovora, koji su obavezivali novokvalifikovane lekare specijaliste da rade u bolnici onoliko godina koliko im je specijalizaciju plaćala ista bolnica, opšte bolnice su postale ništa više od stepenice ka specijalizaciji.
Naime, lakše je dobiti specijalizaciju u manjoj bolnici nego u klinici u Zagrebu, a onda, čim se specijalizuju, lekari nastoje da raskinu ugovore i uglavnom odlaze u velike bolnice. U jednoj bolnici, novokvalifikovana specijalistkinja je dala otkaz prvog dana rada, tačno u 16:00 časova. Ukidanje ugovorne obaveze rada nakon specijalizacije je zaista „oslobodilo“ lekare kao pojedince, pa mogu u bilo kom trenutku da pređu iz jedne ustanove u drugu, ali je istovremeno ugrozilo rad manjih bolnica.
Manja odgovornost je glavni motiv
– Čim polože specijalistički ispit, daju otkaz. Sisačku bolnicu je napustilo 23 specijaliste, uglavnom interniste, uglavnom u Zagreb ili veće kliničke centre – rekao je Igor Vrga, direktor sisačke bolnice, na prošlonedeljnom panelu UPUZ-a. Objasnio je da lekare više ne motiviše novac da odu, već činjenica da imaju veću zaštitu, u smislu da u velikoj bolnici radi više stručnih, odmornih ljudi, što smanjuje mogućnost greške, koja je verovatnija u manjoj bolnici zbog velikog broja dežurstava i posledičnog umora, a sve zbog manjeg broja lekara. Ovaj začarani krug se sve brže okreće i ubrzava odlaske onih koji možda nisu želeli da odu.
– Planiranje osoblja je gotovo nemoguće jer je dovoljan banalan razlog da se promeni ustanova bez ikakvih posledica ili kazni. Nova generacija teži sigurnijoj niši, što znači izbegavanje hitnih prijema, izbegavanje dežurstava, što onda ostaje kod iscrpljenog srednjeg i starijeg osoblja – opisuje Vrga.
Tržišne cene se pregovaraju za pomoć iz drugih zdravstvenih ustanova, a pošto je potražnja velika, one i rastu, pa je prošle godine dežurstvo koštalo 500 evra, a sada je 1.000. To znači da je lekar iz matične ustanove dežuran za 300 evra, a spoljni kolega za hiljadu, što, naravno, izaziva nezadovoljstvo koje će rasti sa tržišnim cenama.
Direktor Vrga smatra da bi, radi stabilizacije sistema, i dalje trebalo da postoji neka nacionalna obaveza za lekare jer, ističe, to je navedeno i u Ustavu Republike Hrvatske. – Svako treba da bude zaposlenik Republike Hrvatske sa određenim obavezama. Trenutno nema posledica za nekoga ko pokuša da završi šest meseci specijalizacije i odustane od nje. U tom slučaju, smatram da lekar treba da provede naredne tri godine u porodičnoj praksi, na hitnom prijemu ili na hitnom prijemu bolnice, pre nego što stekne pravo na novu specijalizaciju – iznosi svoj predlog Igor Vrga.
On smatra da bolnica koja plaća oko 250.000 evra za specijalizaciju lekara treba da ima neku garanciju da će se taj lekar vratiti u tu bolnicu. Na ovaj način, kaže, direktori su taoci sistema jer ne mogu da planiraju zapošljavanje, a samim tim i da garantuju zdravstvenu zaštitu za građane tog područja. Ako ne zaštitimo opšte bolnice, upozorava, takve „igre gladi“ će slomiti sistem prvo na njegovoj periferiji, što će se potom preliti na centar zemlje. Ne tražimo ropstvo, već samo odgovornost prema javnom novcu i pacijentima, kaže direktor bolnice u Sisku.
Dr Sandra Čubelić, direktorka Opšte bolnice Gospić, slaže se. Ona napominje da je, pored gubitka od oko 200.000 evra za specijalizaciju, nemogućnost planiranja još veći gubitak. – Planirali smo određenu aktivnost, opremili određenu ambulantu, ili operacionu salu hirurškim instrumentima, a to su veći troškovi od same specijalizacije. I na kraju, ne možemo da planiramo osoblje niti da pružamo zdravstvene usluge – kaže dr Ćubelić.
Jedini alat za „opstanak“ malih bolnica trenutno je saradnja između bolnica, a u Gospić dolaze i lekari iz većih bolnica. Koliki je obim međubolničke saradnje, govori i činjenica da se trećina svih dozvola za dodatni rad lekara u drugoj ustanovi odnosi na rad u drugoj javnoj bolnici. Bolnice su izdale 3.217 dozvola koje omogućavaju dvostruki rad za 2.122 lekara, a trećina njih se odnosi na rad u drugim javnim bolnicama, dok se dve trećine odnose na rad sa privatnim licima.
Spoljni saradnici na ceni
Da su se „igre gladi“ intenzivirale i da je olakšana fluktuacija lekara povećala troškove dodatnog rada za lekare, svedoči i dr Mato Devčić, direktor Opšte bolnice Tomislav Bardek - Koprivnica. Trenutni nedostatak specijalista nadoknađuje se zahvaljujući saradnji sa KBC-ovima, na čemu je zahvalan. Da bi sačuvao lekare koji su ostali, a istovremeno pokušavajući da skrati liste čekanja, rasporedio je posao tako da spoljni saradnici pokrivaju veći deo specijalističko-konsultativne nege (specijalističke preglede, dijagnostiku itd.), dok koprivnički lekari dežuraju i rade na odeljenjima.
- Dakle, obezbeđuju kontinuitet u odeljenju i još ne moraju da se cepaju po poliklinikama - kaže Devčić. Uveren je, međutim, da je nedostatak specijalista u manjim bolnicama kratkoročni problem i da će centralne specijalizacije stabilizovati situaciju u budućnosti.
(Večernji list)
