Predviđa se pad rasta SAD na 2,3% i rast inflacije na 3,6% do 2026. godine, dok je globalni rast revidiran na 3,1%
Ako rat eskalira i potraje, postoji rizik od značajnog rasta cena energije i recesije u globalnoj ekonomiji
Analitičari Banke Amerike predviđaju sporiji rast, veću inflaciju i cene nafte iznad 100 dolara po barelu do kraja godine kao rezultat rata u Iranu — čak i ako se završi za nekoliko nedelja.
„Dosadašnja dividenda rata: blaga stagflacija“, napisali su ekonomista Banke Amerike Klaudio Irigojen i njegov tim u belešci u sredu, pozivajući se na ekonomski fenomen veće inflacije u kombinaciji sa sporijim rastom.
Ekonomisti su rekli da je globalna ekonomija, iako manje zavisna od nafte, postala mnogo osetljivija na prirodni gas i đubriva. To predstavlja veliki rizik za Evropu i zemlje u razvoju.
"Iranski rat nije naftni šok — to je energetski šok", napisao je Irigojen.
Ekonomisti predviđaju da će rast SAD pasti za 50 baznih poena na 2,3% u 2026. godini. Sada se predviđa da će glavna inflacija dostići 3,6% u 2026. godini, u odnosu na 2,8%. Globalno, ekonomisti su takođe revidirali bruto domaći proizvod na 3,1% i podigli inflaciona očekivanja na 3,3%.
„Ovo je u skladu sa stagflacionim šokom koji bi uticao na inflaciju ranije i izraženije od rasta BDP-a, na osnovu našeg novog osnovnog scenarija sa cenama nafte koje ostaju blizu 100 dolara po barelu do kraja 2026. godine“, napisao je Irigojen.
Analiza Banke Australije pretpostavlja da će se rat smiriti do kraja ovog meseca.
Međutim, ako sukobi eskaliraju i potraju, uticaj „mnogo viših cena energije, zajedno sa značajnom korekcijom cena imovine, mogao bi da gurne globalnu ekonomiju u recesioni scenario“, napisao je Irigojen.
(CNBC)
