Najveći pad broja radnika primećen je među prodavcima mesa, gde je veliki deo zaposlenih blizu penzije, a mladih radnika gotovo nema
Iako je ukupan broj otvorenih radnih mesta smanjen, to ne znači da je problem rešen – tržište rada ostaje pod pritiskom zbog ekonomske stagnacije
Nestašica radne snage u Nemačkoj ponovo postaje sve značajnija, a prema najnovijim analizama, posebno pogađa zanimanja koja na prvi pogled ne bi bila u javnosti. Kako sve više pripadnika „bejbi bum“ generacije odlazi u penziju, tržište rada ulazi u novu fazu pritiska, upozoravaju stručnjaci.
Prema analizi nemačkog instituta KOFA, najveći pad radne snage zabeležen je među prodavcima mesa i mesnih proizvoda. U 2025. godini u proseku je ostalo nepopunjeno 4.665 radnih mesta – više od 40 odsto više nego godinu dana ranije.
„Ovo je najveći broj do sada“, ističe stručnjak Jurek Tideman, piše Tagešau.
Glavni razlog je demografski pritisak: čak 38 odsto zaposlenih u ovom sektoru je starije od 55 godina i uskoro će se penzionisati, dok mladih radnika gotovo da nema. Rezultat je kontinuirani pad zaposlenosti – između 2017. i 2024. godine broj radnika u ovoj profesiji smanjen je za više od 19 odsto.
Problemi u građevinarstvu i finansijama takođe
Veliki nedostatak se beleži i u građevinskom sektoru. Broj nepopunjenih radnih mesta za operatere građevinskih mašina, kao što su vozači bagera, povećan je za 38 procenata, na više od 1.500.
Situacija se takođe pogoršava među poreskim savetnicima, gde je nedostatak povećan za skoro 27 procenata, na 2.318 radnih mesta.
Međutim, u apsolutnom smislu, najveći nedostatak radnika je i dalje u drugim sektorima. Postoji manjak od više od 16.200 radnika u građevinskoj elektrotehnici i više od 15.200 u brizi o starijima.
Manje otvorenih radnih mesta
Uprkos svemu, ukupni „praznina“ na tržištu rada se trenutno smanjila. Prema KOFA, oko 369.000 radnih mesta nije moglo biti popunjeno prošle godine, skoro četvrtinu manje nego 2024. godine.
Ali to ne znači da je problem rešen.
„Ekonomija stagnira, kompanije oglašavaju manje slobodnih radnih mesta i često ne popunjavaju radna mesta zbog neizvesnosti“, upozorava Tideman.
U slučaju ekonomskog oporavka, nedostatak radne snage će se ponovo naglo povećati.
Demografija kao ključni problem
Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) takođe izvodi slične zaključke. Iako bi vladine fiskalne mere mogle da podstaknu tržište rada, demografski trendovi deluju u suprotnom smeru.
Prema njihovim procenama, broj ljudi dostupnih tržištu rada će ove godine pasti za 40.000, na 48,62 miliona.
Istovremeno, broj nezaposlenih će se blago povećati – u proseku za oko 40.000 – i to uglavnom u prvoj polovini godine.
Industrija pod dodatnim pritiskom
Nova radna mesta se stvaraju gotovo isključivo u javnom sektoru, zdravstvu i obrazovanju, dok industrija nastavlja da gubi radnike.
Prema procenama, u ovom sektoru će nestati oko 140.000 radnih mesta.
Situaciju dodatno pogoršavaju geopolitički faktori. „Rat u Iranu i povezani rast cena energije i poremećaji u trgovini stavljaju dodatni teret na zaposlenost u industriji“, upozorava istraživač Enco Veber.
(Tportal)
