5 stvari koje moraju da se reše da bi Tramp dobio naftu iz Venecuele: "Zašto bi iko ulagao u takvo rasulo"
Prefinjena razmatranja međunarodne politike i fiskalnih ograničenja biće ključna za realizaciju ovog plana
Investicioni ciklus bi mogao da se proteže na više od decenije
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Predsednik SAD Donald Tramp potvrdio je da američke naftne kompanije „kreću nazad u Venecuelu“, sa planom da ulože desetine milijardi dolara potrebnih za obnovu urušene energetske infrastrukture i ostvarivanje potencijalno ogromnih profita.
Vladavina prava
Blic preporučuje
Stručnjaci i analitičari upozoravaju da, kako bi se Trampova najava realizovala, SAD i Venecuela moraju drastično umanjiti rizike za poslovanje u zemlji sa problematičnom istorijom, nestabilnom sadašnjošću i neizvesnom budućnošću. Venecuelanska vojska preuzela je aktivnu ulogu u državnoj naftnoj kompaniji PDVSA, dok se energetska infrastruktura suočava sa masovnim krađama i učestalim krađama nafte i opreme. Postrojenja i transportni sistemi često su meta krađe, pa i eksplozija naftovoda, što dodatno obeshrabruje investitore.
„Kao prvi korak, američke naftne kompanije moraće da dobiju bezbednosne garancije i uveravanja da će njihovo osoblje i oprema biti bezbedni na terenu“, rekla je Tai Liu, analitičarka upstream sektora u BloombergNEF-u. Dan Pikerin, osnivač i investicioni direktor u Pickering Energy Partners, bio je još direktniji:
„Naftne kompanije neće dozvoliti da budu naterane da troše novac u rizičnoj zemlji ili pod rizičnim uslovima.“
Skupa i dugotrajna obnova infrastrukture
Da bi se proizvodnja nafte u Venecueli vratila na nivo pre perioda socijalističkih politika, biće potrebno izgraditi naftovode, postaviti bušaće platforme, obnoviti luke i uvesti stabilno snabdevanje strujom. Prema konsenzusu industrijskih stručnjaka, obnova bi koštala više od 10 milijardi dolara godišnje, a za potpuni oporavak bilo bi potrebno više od jedne decenije, dok bi se investicije isplatile tek nakon više od 10 godina.
U međuvremenu, kako navode eksperti, SAD bi mogle imati čak 49. predsednika po redu do završetka procesa, a Venecuela bi morala da se transformiše u demokratiju i obezbedi dugoročni politički konsenzus kako bi investicije bile održive.
„Reč ove administracije nije ni blizu dovoljna. Za ovo je potreban snažan politički konsenzus, a od toga smo jako daleko“, rekao je Rajan Kellog, zamenik dekana Harris School of Public Policy Univerziteta u Čikagu.
Sankcije i fiskalni režim prepreka za investicije
SAD trenutno drže na snazi embargo i sankcije na venecuelanski naftni sektor, dok Venecuela istovremeno ima stroge fiskalne zakone za strane naftne kompanije – 30% rudne rente i 60% poreza na dobit, uz obavezna javno-privatna partnerstva. Analitičari ističu da bi ti uslovi morali biti značajno olakšani ili ukinuti kako bi naftni giganti uopšte razmotrili investicije.
„Venecuela ima izrazito nepovoljan fiskalni režim – zašto bi iko ulagao u takvo okruženje?“, rekla je Luisa Palasios, direktorka Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.
Nacionalizacije, zaplene imovine i nerešene odštete
Naftne kompanije poput Eni, Repsola, ConocoPhillipsa i ExxonMobila imale su zaplenjenu imovinu u Venecueli 2007. godine i danas zajedno potražuju desetine milijardi dolara odštete od PDVSA.
Iako postoji interes za povratak, stručnjaci upozoravaju da Venecuela trenutno nema kapital za isplatu odšteta, kao i da međunarodna tržišta kapitala i dalje zaziru od zemlje zbog fiskalne insolventnosti i političke nestabilnosti.
„Exxon će se sećati šta im se dogodilo tamo“, dodao je Kellog.
Vraćanje postojećih polja na raniji kapacitet
Prema procenama, uz umeren nivo ulaganja i stabilan odnos sa SAD, Venecuela bi mogla da postojeća naftna polja vrati na operativni kapacitet iz perioda pre uvođenja punih sankcija – dakle na nivo od pre 10 godina. Za bilo šta ambicioznije od toga, biće potreban ogroman kapital i vreme.
Moguće garancije države SAD, ali i dalje nejasan plan
Finansijski mehanizmi poput državnih garancija, niskih kredita, refundacija i drugih podsticaja smatraju se ključnim za privlačenje kompanija. Tramp je ranije nagovestio mogućnost da SAD uvedu neki oblik refundacija iz budžeta poreskih obveznika ili direktno preuzimanje nafte kao garancije, ali stručnjaci kažu da nije jasno da li će država zaista ponuditi formalne zaštitne mehanizme.
„Fiskalni uslovi, zaštitne klauzule i garancije biće presudni, ali je i dalje vrlo nejasno šta će biti ponuđeno“, rekao je Dan Pikerin.
Ipak, nafta je prevelika da bi bila ignorisana
I pored ogromnih rizika, energetski analitičari slažu se da će, pod odgovarajućim uslovima, Venecuela privući snažan i dugoročni interes globalnih naftnih kompanija, jer poseduje jedne od najvećih rezervi nafte na svetu.
„Ovo je izuzetno teška zemlja za poslovanje – čak ni Kina ne može da radi ovde. Ali nije nerealno verovati da će proizvodnja rasti ako odnos sa SAD postane funkcionalan“, zaključila je Palasios.
Cene nafte odmah pale
Cene nafte odmah su pale. Fjučersi sirove nafte u SAD pali su 1,3% na 56,39 dolara po barelu, nakon Trampove objave.
CNN