Autor: Tijana Stefanović, senior menadžerka za obrazovanje, Inicijativa "Digitalna Srbija"
Zamislite da ste završili fakultet pre pet godina. Sve što ste učili, alati, procesi, čak i logika rada, delimično je prevaziđena. To je već sada naša nova realnost. Poslovni svet se transformiše brže nego što se udžbenici mogu napisati, a kompanije u Srbiji to osećaju svakodnevno, piše u svom autorskom tekstu za "Blic Biznis" Tijana Stefanović, senior menadžerka za obrazovanje, Inicijativa „Digitalna Srbija“
Inicijativa „Digitalna Srbija“ u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, objavila je istraživanje remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti, sprovedeno sa više od 30 velikih kompanija koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. Rezultati ukazuju da jaz između onoga što formalno obrazovanje može da pruži budućim generacijama i onoga što tržište rada stvarno traži nikada nije bio veći.
Potrebe kompanija
Skoro 82% anketiranih kompanija navodi da su fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje najvažnije veštine koje zaposleni treba da poseduju u narednih pet godina. Nije reč o specifičnim programskim jezicima ni sertifikatima, reč je o sposobnosti da se menja, uči i reaguje brzo.
Sa tehničke strane, slika je još jasnija: čak 90,9% kompanija smatra veštačku inteligenciju i mašinsko učenje ključnom tehničkom kompetencijom za naredni period, dok 87,9% navodi specijaliste za AI i mašinsko učenje kao najtraženiji profil u godinama koje dolaze.
Ovi podaci se poklapaju sa globalnim trendovima. Prema Future of Jobs Report 2025 Svetskog ekonomskog foruma, 39% ključnih radnih veština biće izmenjeno do 2030, a veštačka inteligencija i rad sa podacima nalaze se na vrhu liste novih kompetencija koje kompanije širom sveta planiraju da razvijaju.
Veštine koje gube na važnosti
Jednako važno pitanje je ono o veštinama koje polako gube na vrednosti. Rutinski kognitivni zadaci, ručna obrada podataka, standardizovane analitičke procedure, sve to AI preuzima brže nego što se čini.
Promene koje se dešavaju prouzrokovaće nestanak određenog broja radnih mesta, ali i kreiranje ogromnog broja novih. Problem nije nestanak radnih mesta, već jaz između veština koje zaposleni imaju i onih koje nova radna mesta zahtevaju.
Zašto formalno obrazovanje kasni
Gotovo sve kompanije uključene u istraživanje naglasile su isto: formalno obrazovanje u sadašnjem obliku ne obezbeđuje dovoljno praktičnih znanja za budućnost jer se promene dešavaju isuviše brzo. Kandidati stiču znanja koja su preduslov za izgradnju veština i praktičnih iskustava u realnom vremenu. Postoji neophodnost da kandidati stiču i netehničke veštine - komunikacija, timski rad, inicijativa, i razumevanje novih tehnologija.
Kompanijama ovo nije nepoznat problem, i svesni su da zahteva konkretna ulaganja: 94% kompanija obezbeđuje interne treninge i radionice, skoro 85% zaposlenih uči samostalno kroz platforme i kurseve, a više od 75% kompanija sarađuje sa eksternim organizacijama za obuke.
Uključivanje devojaka i žena
Izveštaj je takođe ukazao da veštine potrebne za poslove budućnosti nisu vezane isključivo za tehničke fakultete, već su podjednako relevantne i za studentkinje i studente društveno-humanističkih disciplina. Programi tranzicije mogu upravo tim profilima omogućiti ulazak u digitalnu ekonomiju i tehnološki sektor, gde su žene i dalje nedovoljno zastupljene.
Ovakav pristup može doprineti smanjenju rodnog jaza na tržištu rada budućnosti, ali i doneti šire koristi za privredu. Istraživanja pokazuju da proizvodi i usluge koje razvijaju mešoviti timovi imaju veću verovatnoću da odgovore na potrebe i žena i muškaraca, čime se povećava njihova tržišna relevantnost i društveni uticaj.
Kao naredni korak, UNDP i Inicijativa „Digitalna Srbija“ pokrenuće pilot tranzicioni program koji će povezati privredu i univerzitete i okupiti mešovite grupe studentkinja i studenata sa tehničkih i društveno-humanističkih fakulteta. Cilj programa je razvoj interdisciplinarnih veština potrebnih za poslove budućnosti i podsticanje većeg učešća žena u digitalnoj ekonomiji.
Šta to znači za sve nas
Poruka iz istraživanja nije pesimistična, naprotiv. Veštine koje kompanije traže nisu isključivo tehničke i nisu rezervisane samo za tehnološke profile. Analitičko razmišljanje, kreativnost, fleksibilnost, osnovna AI pismenost, ovo su kompetencije koje mogu da steknu i studenti prava i budući lekari i ekonomisti.
Ključna promena koja se traži nije u tome da svi postanu programeri. Traži se da svi postanu svesni kako tehnologija menja njihovu oblast i da razviju veštine koje im omogućavaju da u toj promeni aktivno učestvuju a ne da je pasivno prate.
Budućnost rada ne zahteva savršene stručnjake. Zahteva pojedince koji uče, koji se ne plaše novih alata i koji razumeju da diploma nije kraj puta - već tek njegov početak.
