Srbija dobija novi data centar! Jovanović za "Blic Biznis": "Građani neće više biti kuriri koji nose doznake" (VIDEO)

*Srbija je u poslednjem Globalnom indeksu digitalne transformacije druga u Evropi i šesta u svetu po napretku digitalne transformacije. Možete li našim čitaocima pojasniti te cifre - šta konkretno znače i šta stoji iza tog uspeha?

- Svetska banka je na kraju 2025. godine objavila indeks razvoja eUprave, koji izlazi jednom u tri godine. Srbija je ove godine ostvarila fantastičan rezultat – u Evropi smo rangirani na drugom mestu, odmah iza Estonije, dok smo na globalnoj listi šesti u svetu. Ispred nas su zemlje koje su tehnološki i finansijski ispred Srbije, poput Južne Koreje, Saudijske Arabije, Brazila i Australije, ali naš plasman je potvrda rada Vlade Republike Srbije u prethodnih deset godina kada se krenulo u digitalizaciju države.

Ovo je odličan rezultat, ali i zadatak da u naredne tri godine dodatno popravimo poziciju.

*Kako biste opisali godinu za nama u tri reči, a kada govorimo o radu Kancelarije za IT i eUpravu?

- Cela godina je obeležena daljom digitalizacijom, ali i primenom veštačke inteligencije i unapređenjem naših kapaciteta kada je u pitanju informaciona bezbednost.

*Jesu li to jedni projekti koje biste izdvojili za ovu godinu?

- Apsolutno, to su projekti koje izdvajam za ovu, ali i za narednu godinu.

- Ono što je obeležilo ovu godinu jeste rad na inovacionoj infrastrukturi, pre svega puštanje u rad Ložionice, novog kreativnog, inovativnog i digitalnog centra – ne samo Beograda, već i cele Republike Srbije. Zgrada je u međuvremenu postala jedna od najlepših u Beogradu i prerasla je u turističku atrakciju.

Renovirali smo staru zgradu Ložionice, onu polukružnu građevinu u kojoj su se čuvale lokomotive, a pored nje smo podigli i novu, prelepu zgradu namenjenu digitalizaciji.

*Jedan od ključnih pravaca globalne transformacije danas je razvoj veštačke inteligencije. Kako biste ocenili gde se Srbija nalazi u odnosu na svet kada je AI u pitanju?

- Srbija iz dana u dan napreduje i na tim lestvicama.

Podsetiću da je još 2019. godine doneta Strategija razvoja veštačke inteligencije, a zatim i nova Strategija do 2030. godine, koja podrazumeva intenzivna ulaganja u osnov za razvoj veštačke inteligencije – a to su superkompjuteri, smešteni u Data centru u Kragujevcu.

Srbija već ima jedan superkompjuter koji se besplatno daje na korišćenje svim tehničkim tehničkim fakultetima, institutima, naučno-tehnološkim parkovima i startapima.

Trenutno je u toku instalacija drugog superkompjutera, koji će biti pušten u rad u martu 2026. godine, dok treći superkompjuter stiže krajem 2026. godine.

Po snazi superkompjutera, Srbija će sigurno biti među tri ili četiri najjače zemlje u Evropi, ali ostaje veliki zadatak – primena veštačke inteligencije u što više sektora društva.

Implementacija je već počela, i to kroz intenzivno uvođenje AI asistenata, a Srbija je među prvima u regionu pokrenula i implementaciju AI pomoćnika u javnim servisima.

Takođe, započeli smo intenzivnu primenu AI asistenata u različitim sektorima društva, uključujući i prve AI asistente u eUpravi, dok je paralelno pokrenuto i uvođenje AI rešenja u naučno-tehnološkoj zajednici.

Tako da već na portalu elektronske uprave možete da pričate i komunicirate sa veštačkom inteligencijom koja vam pomaže da lakše koristite usluge elektronske uprave. To ćemo podići na mnogim drugim sajtovma, između ostalog i na sajtu "Svoj na svome" koji pomaže građanima da što lakše upišu pravo na nepokretnosti.

*Rekli ste sada stiže nam i novi superkompjuter. Koja je njihova najveća uloga?

- Uloga superkompjutera u 21. veku postaje sve veća. Danas, vredniji od nafte su podaci, a jednom kada imate veliku količinu podataka, obradom na superkompjuterima u veoma kratkom vremenskom periodu i koristeći različite algoritme, možete značajno unaprediti mnoge sektore društva.

Kada govorimo o primeni u zdravstvu, veštačka inteligencija već može brže i bolje nego lekari da analizira zdravstvene nalaze i snimke – mamografiju, CT, rendgen i tako dalje.

Rast bruto društvenog proizvoda danas počinje da se meri i po snazi zemlje kada su u pitanju superkompjuteri. Na neki način, posedovanjem superkompjutera meri i suverenost jedne zemlje.

Na sreću, Vlada Republike Srbije je vizionarski još 2017. godine krenula sa implementacijom data centara, a zatim i superkompjutera. Očekujem da primena veštačke inteligencije bude jedan od glavnih pokretača budućeg društvenog proizvoda, rasta IKT izvoza i rasta IKT izvoza Republike Srbije, kao i rasta IKT izvoza kroz izvoz IKT usluga.

*Bezbednost podataka i zaštita privatnosti je tema broj jedan kada se govori o digitalizaciji. Važna uloga data centara, to smo videli i prilikom velikih hakerskih napada? Da li će ih biti još, možda u nekim drugim gradovima?

- U ovom trenutku najveći fokus je naravno u Kragujevcu, gde praktično iz godine u godinu širimo kapacitete našeg Državnog data centra. Za narednu godinu je planirano da krenemo i sa proširenjem data centra u Beogradu. To je prvi data centar, on je dosta manji nego kragujevački, ali već sad radimo projekte proširenja beogradskog data centra i evo, možda i ekskluzivno za vas - radimo i sa lokalnom samoupravom, odnosno gradskom upravom grada Niša.

Naime, pravimo projekat za izgradnju trećeg državnog data centra u Nišu. Naravno, U 21. veku potrebe za data centrima i takvim kapacitetima su neverovatne. Nas u toj izgradnji tim namerama mora da prati i Elektroprivreda Srbije, jer data centri troše i značajnu količinu električne energije, ali ja sam optimista da ćemo dogodine i krenuti sa proširenjem i beogradskog, ali i izgradnjom novog državnog data centra.

*Izvoz ICT usluga u Srbiji i dalje raste, kako to komentarišete i šta su ključni faktori tog rasta?

- Za izvoz IKT sektora imamo odlične podatke. U prvih devet meseci izvoz je iznosio oko 3,7 milijardi evra, uz 12% rasta u odnosu na isti period prošle godine. Prošle godine izvoz je na kraju godine bio oko 4,1 milijarde evra, a ove godine očekujemo da bude oko 4,5 milijardi evra.

IKT sektor je najbrže rastući i postaje dominantan izvoznik Republike Srbije. U IKT sektoru zaposleno je oko 116.000 ljudi. Postavlja se pitanje da li možemo da nastavimo sa tako odličnim rastom i naredne godine, i verujem da će uz primenu veštačke inteligencije, ali i dalje širenje inovacione infrastrukture, taj rast biti nastavljen.

Do godine očekujemo proširenje naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku, zatim puštanje u rad Inovacionog distrikta u Kragujevcu, kao i prvi Naučno-industrijski park u Kruševcu. Verujem da će zahvaljujući tim infrastrukturnim ulaganjima biti nastavljen rast izvoza IKT sektora.

*Koliko je eUprava važna, da li su građani informisani o tome šta sve mogu da završe bez odlaska na šaltere?

- Svaki dan nam građani postaju sve svesniji i svesniji značaja elektronske uprave. Ona je postala prepoznatljiva još za vreme COVID-a, kada smo omogućili građanima da se prijave za vakcinaciju, putem Portala elektronske uprave.

Danas imamo na stotine različitih usluga, evo, ajde i da spomenemo prijavu građana za legalizaciju, odnosno upis prava svojine. Podaci su takvi da oko 55% građana je to uradilo elektronski, a 45% je otišlo na šaltere pošta ili lokalnih samouprava. U ovom trenutku imamo oko 2,7 miliona građana koji su registrovani na portalu elektronske uprave. Mi ih zovemo e-Građani. Očekujemo da do naredne godine taj broj pređe tri miliona.

*Koje su najpopularnije digitalne usluge koje građani koriste?

I ove godine smo značajno radili na tim najpopularnijim uslugama, da one postanu što lakše i prijemčivije za građane. Tako da neke od najpopularnijih usluga su elektronski izvodi iz Matične knjige rođenih, državljanstvo, zamena vozačke dozvole je veoma popularna, ne morate da idete ni na jedan šalter, sve preko Portala elektronske uprave možete da završite, a nova vozačka dozvola stiže preko pošte na vašu kućnu adresu.

*Usluga elektronskog bolovanja je jedna od najviše očekivanih. Šta će građanima konkretno doneti i kada je možemo očekivati u punom kapacitetu?

- Elektronsko bolovanje je jedan od najbitnijih i najtežih informacionih sistema i postupaka digitalizacije u javnoj upravi. Ovaj sistem razvija se zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.

Donet je poseban zakon o e-Bolovanju, koji propisuje da primena sistema počinje 1. januara 2026. godine. To znači da svi poslodavci, ukoliko to do sada nisu uradili, treba da se registruju na Portalu elektronske uprave. Na portalu će dobijati doznake u elektronskoj formi.

Od trenutka kada izabrani lekar pacijentu otvori bolovanje, taj dokument više ne mora da se nosi u papirnoj formi, već elektronski stiže na Portal eUprave.

Građani prestaju da budu kuriri koji nose te svoje doznake svom poslodavcu, a značajan pored januara je i 1. april, kada komunikacija poslodavaca sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja postaje u potpunosti elektronska i štedimo značajna sredstva, naročito privredi, ali i državi, jer više nema obrade papirnih dokumenata.

Foto: Mitar Mitrović / Ringier

*Dakle, biće uvezano nekoliko sistema i nekoliko resora. Kancelarija je imala veliku ulogu i u uvođenju platforme za praćenje cena, koliko je to važno?

- To je primer šta znači digitalizacija i transparentna javna uprava. Uspeh je, pre svega, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, sa kojim na tome zajednički radimo. Vlada je odgovarajućom uredbom propisala obavezu trgovinskim lancima da objavljuju podatke o cenama na portalu otvorenih podataka, koji je uspostavljen još 2017. godine, tako da među nekoliko hiljada setova otvorenih podataka i privreda počinje da otvara svoje podatke.

Trgovinski lanci svakog ponedeljka ažuriraju cenovnike. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine na svom sajtu omogućava lako praćenje tih podataka. Ako odete na njihov sajt, možete videti za svaki trgovinski lanac referentne cene od aprila, od avgusta, septembra i svakog poslednjeg ponedeljka možete tačno videti koji artikli su poskupeli, koji su pojeftinili i koji su na akcijama. Sve je vrlo transparentno.

Podatke svako može da preuzme i dodatno analizira i obrađuje. Tu je napravljen veliki iskorak u transparentnosti i to je pomoglo građanima da imaju što niže cene.

*I da pomognemo građanima još jednom prostom rečenicom, kako najlakše da postanu e-građanin?

- Postoje dva načina za otvaranje naloga. Jedan je preko Portala elektronske uprave, odnosno putem interneta, uz kreiranje naloga sa šifrom.

Predlažemo i da građani samo jednom odu na šalter Pošte Srbije, lokalne samouprave ili lokalne poreske administracije, gde nalog mogu da otvore pomoću mobilne aplikacije ConsentID, koja omogućava visoku pouzdanost i bezbednost prilikom korišćenja portala, jer identifikacija funkcioniše na dva načina, putem dva faktora.

Pozivam i građane u Beogradu da posete naš Servisni centar u Tržnom centru Galerija, koji radi svakog dana od 10 do 22, gde im koleginice i kolege mogu pomoći da otvore nalog na Portalu elektronske uprave.

*Kakva je saradnja Kancelarije sa međunarodnim IT kompanijama ili organizacijama? Postoje li dogovori sa partnerima van Srbije koji bi bili značajni za domaću digitalnu scenu?

- Saradnja sa velikim svetskim IT kompanijama je više nego intenzivna. Jedna od značajnih stvari je korišćenje kapaciteta Državnog data centra na komercijalnoj osnovi. Poznato je da je Oracle jedan od najvećih korisnika Državnog data centra, ali pored njega imamo na desetine IT kompanija koje koriste usluge naših data centara. Ono što je interesantno jeste da odmah pored data centara podižemo i zgrade Inovacionog distrikta u Kragujevcu.

Prva zgrada biće gotova na proleće naredne godine. IT kompanije su već sada zainteresovane da u njoj imaju svoje prostore, laboratorije i radna mesta, da budu povezane sa data centrom i da dalje razvijaju softverska rešenja. Očekujem da tri velike svetske IT kompanije budu prvi korisnici inovacionog distrikta, čim prva zgrada bude puštena u rad.

*Šta će biti glavni fokus rada Kancelarije za IT i eUpravu u 2026. godini?

- Veliki fokus je na primeni veštačke inteligencije i razvoju mobilnih aplikacija, kao i na prelasku sa e-uprave na mobilnu upravu. Na kraju bih istakao nešto što je veoma značajno – jedan od najbitnijih AI projekata: izgradnju srpskog jezičkog modela, gde zajedno sa brojnim institucijama krećemo u stvaranje baze za veštačku inteligenciju u 21. veku.

Bonus video: