Donald Tramp je potpisao dve izvršne naredbe za ubrzanje razvoja kvantnih računara u SAD-u
Razvoj kvantnih računara izaziva zabrinutost zbog njihove sposobnosti dešifrovanja današnjih enkripcija, što preti sajber bezbednosti
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je dve izvršne naredbe koje imaju za cilj ubrzanu izgradnju kvantnih računara, čime Sjedinjene Američke Države zvanično pojačavaju svoje napore u globalnoj tehnološkoj trci sa Kinom.
Ova ambiciozna odluka mogla bi da preokrene tok nauke, donese revoluciju u veštačkoj inteligenciji i u potpunosti redefiniše globalnu sajber bezbednost.
Trka sa vremenom: Prvi kvantni računar do 2028. godine
Prema rečima Majkla Kratsiosa, direktora Kancelarije za naučnu i tehnološku politiku Bele kuće, cilj američke administracije je da prvi istraživački kvantni računar postane realnost već do 2028. godine.
Kvantni računari koriste specifične zakone kvantne fizike kako bi obrađivali informacije na načine koji mogu da reše neverovatno složene probleme daleko brže nego što to mogu današnja najnaprednija superračunara. Značaj ove tehnologije je ogroman, jer osiguravanje američkog vođstva na ovom polju direktno podstiče neverovatan napredak u veštačkoj inteligenciji, hemiji i nauci o materijalima.
Revolucija za Pentagon: Kvantni senzori i vojna prednost
Pored razvoja samih računara, nova naredba donosi i ključne zadatke za vojsku. Tramp je naložio Pentagonu da do 2028. godine rasporedi takozvane kvantne senzore.
Njihova primena biće od presudnog značaja za vojne operacije u budućnosti. Ovi napredni senzori moći će da pomognu vojnim avionima u navigaciji unutar ratnih zona, posebno tamo gde su ometeni uobičajeni globalni sistemi pozicioniranja (GPS).
Pored toga, ukoliko ovi senzori budu ugrađeni u satelite, moći će da se koriste za detektovanje podzemnih aktivnosti iz svemira, što uključuje pronalaženje skrivenih tunela ili raketnih silosa.
Strah od hakerskih napada i uvođenje postkvantne kriptografije
Najveći rizik koji donosi razvoj kvantnih računara jeste njihova moć da dešifruju trenutne sisteme enkripcije koji štite umrežene računare od hakovanja. Ovo kod bezbednosnih stručnjaka izaziva strah od razornih, agresivnih sajber napada.
Zbog toga, jedan od potpisanih izvršnih naloga primarno ima za cilj zaštitu ključnih vladinih sistema od sajber pretnji koje su potencirane upravo kvantnim računarima.
Postavljen je jasan plan: prebacivanje ključnih vladinih računarskih sistema na najmoderniju "postkvantnu kriptografiju" najkasnije do 2030. ili 2031. godine.
Uz to, administracija želi da ojača međunarodnu saradnju kako bi se dodatno zaštitila prava intelektualne svojine i osigurali lanci snabdevanja, pre svega "u svetlu konkurenata i protivnika koji žele da potkopaju američku ekonomsku i nacionalnu bezbednost".
