Zašto mladi danas prvo pitaju roditelje pre nego što prihvate posao? Na razgovor za intervju, mamu pod ruku (VIDEO)
Mladi se suočavaju sa nedostatkom osnovnih veština pri traženju posla, zbog čega se često konsultuju sa roditeljima
Promene na tržištu rada naglašavaju značaj kompanijske kulture i mentalnog zdravlja, dok tradicionalni pristupi zaposlenju gube na značaju
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Tržište rada u Srbiji pokazuje da je trenutno 337.306 nezaposlenih, a među njima više od 18% čine mladi između 15 i 30 godina. Za mnoge od njih, prelazak sa školskih klupa na prvi posao nije lak - prosečno je potrebno skoro dve godine da se nakon završetka obrazovanja nađe prvo zaposlenje.
Nacionalna služba za zapošljavanje nudi različite mogućnosti - od obuka, stručnih praksi i pripravništava, do subvencija za samozapošljavanje i programa garancija za mlade, pokrenutog u martu 2025. godine. Ipak, statistika i iskustva pokazuju da formalna podrška nije dovoljna: mladi često nisu spremni da samostalno zakorače na tržište rada, a neki na prvi intervju i dalje dolaze u pratnji roditelja, što je češći trend i u drugim zemljama poput Amerike.
Mladi danas traže balans između privatnog života, edukacije i profesionalnog napredovanja, dok mnogi roditelji još uvek posmatraju posao kroz prizmu stalnosti i sigurnosti. Upravo na ovom raskršću između očekivanja mladih i realnosti tržišta rada nastaje jaz koji danas prepoznaju stručnjaci i preduzetnici.
"Ne možemo da osuđujemo toliko mlade"
Lazar Vučić, preduzetnik i Miloš Turinski iz Infostuda ukazuju na specifičnosti generacije Z.
- Da krenemo prvo uopšte od prijave za posao - često imamo situaciju da roditelji, ne da su prisutni tu sa njima na intervju za posao, već da oni pozivaju Zadrugu da se raspitaju koje poslove imamo u ponudi. To su ljudi od 20-ak godina - kaže Lazar Vučić.
Turinski ističe da, iako su mladi sposobni, nedostatak osnovnih znanja u procesu zapošljavanja često vodi ka konsultacijama s roditeljima.
- Koliko god da su ove stvari sve tačne u nekom kontekstu, ne možemo da osuđujemo toliko mlade. Ali sa jedne strane, prvo da postavimo pitanje - ko je te mlade naučio kad su izašli iz obrazovnog sistema, da li je to sad srednja škola ili potom fakultet, koji im je pokazao u nekom momentu kako se piše CV, gde se konkuriše za posao, kako funkcioniše taj proces itd. Ljudi nemaju ta osnovna znanja, zato što im niko nije pokazao u nekom periodu života kad je to bilo neophodno. I onda dolazimo do ovih momenta da zaista nekad će zapravo roditelj da pozove, da pita šta ima od poslova, da zna gde može svoje dete da uputi i na koji način. Ova generacija je sjajna - za razliku od svih nas starijih, jako dobro znaju šta hoće, sa druge strane znaju šta neće - kaže Turinski iz Infostuda.
Roditelji žele stabilan posao, mladima to nije važno
Turinski ističe i da plata jeste važna jer mladima treba novac za život, ali da oni traže i celovit paket - sistem u kojem mogu da rastu, napreduju i osećaju da ih kompanija ceni. Takođe, mladi žele fleksibilne modele rada kako bi imali dobar balans između posla i privatnog života, što je povezano sa očuvanjem mentalnog zdravlja. Pored toga, Turinski ukazuje da mladima često znači mišljenje roditelja prilikom donošenja profesionalnih odluka, iako roditelji možda ne mogu u potpunosti da razumeju savremen način rada, s obzirom na to da su većinu života proveli u tradicionalnim radnim strukturama.
- Da smo imali nekog drugog mentora, to ne bi bili roditelji. Da smo imali nekog drugog koji će da nas vodi, da nas usmerava, možda to ne bi bio roditelj. I normalno da će da se obrate prvom iskusnijem - pa to je roditelj, jer nemaju od koga, neće dobiti to od svoje generacije. Ne dobijaju možda u obrazovnom sistemu. Roditelj je prva logična adresa kojoj će postaviti neko pitanje - zaključuje Turinski.
Lazar Vučić ističe da roditelji žele da njihova deca budu sigurna i stabilna, ali često ne razumeju moderne načine rada i preduzetništvo. Postoji jaz između generacija - dok roditelji misle da posao treba da bude stalno i sigurno, mladi danas rade drugačije. Ipak, sagovornici ukazuju i na to da su poslodavci ranije često zloupotrebljavali zaposlene, pa je ovaj balans danas još važniji.
Ugovor na neodređeno i plata danas nisu nikakvi benefiti
- Baš tako što je ranije poslodavac postavljao uslove koje radnik prihvati ili ne, dok danas radniku plata svakako nije na prvom mestu, kada mu neki poslodavac pomene ugovor na neodređeno vreme, to nije više ne znam koji benefit. Znači on prvo gleda kakva je kompanijska kultura, da li se on tamo uklapa, kakve su njegove kolege. Da li može da napreduje ili uopšte kako se on oseća na poslu. Baš se to dovodi na ono mentalno zdravlje, ne želi on da ima neki pritisak. Pritisak, ako on oseti neki pritisak ili nešto, on odmah beži iz firme. Jer ima svoje kompetencije, zna da ima znanje, zna da ima veštine, nije zavistan uopšte od tog poslodavca, on ide dalje - zaključuje Lazar Vučić, preduzetnik.
Sagovornici ističu da mladi danas lutaju i traže svoj profesionalni put u nedogled i spremni su na nova znanja i promene zarad što boljih uslova i mogućnosti u budućnosti, dok su roditelji ceo život gradili jednu sigurnu karijeru. Jaz između generacija jasno pokazuje koliko se promenio način rada, vrednosti i poimanje sigurnosti u poslu.