Za svaki sat prekovremenog rada, radniku pripada dodatak na platu od najmanje 26 odsto
Zaposleni ima pravo da odbije prekovremeni rad ako nisu ispunjeni zakonski uslovi ili ako bi time bio preopterećen
Svaki rad koji prelazi zakonom definisano puno radno vreme smatra se prekovremenim radom, a za kršenje propisa koji ga regulišu poslodavce čekaju rigorozne kazne koje idu i do 1,5 miliona dinara.
Iako je dodatni rad česta pojava u praksi, Zakon o radu ga dozvoljava samo u izuzetnim situacijama, uz jasna pravila o trajanju i obaveznim dodacima na platu.
Kada poslodavac sme da naloži prekovremeni rad?
Puno radno vreme po zakonu najčešće iznosi 40 sati nedeljno (i ne može biti kraće od 36 sati). Poslodavac ima pravo da zahteva prekovremeni rad isključivo u vanrednim okolnostima: u slučaju više sile, usled iznenadnog povećanja obima posla ili kada se mora u roku završiti posao koji nije bio planiran.
Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, zaposleni je dužan da ostane na poslu i za to nije potreban njegov pristanak, ali zakon striktno naglašava da ovo ne sme da postane redovna praksa, već samo privremena mera.
Postoji granica: Koliko maksimalno smete da radite?
Zakon jasno štiti radnike od izrabljivanja i ograničava maksimalno vreme provedeno na radnom mestu. Prekovremeni rad može trajati najviše osam sati nedeljno, dok ukupno radno vreme u jednom danu ne sme da pređe 12 sati.
To u praksi znači da zaposleni ne može raditi više od 48 sati tokom jedne radne nedelje. Ako poslodavac zahteva rad duži od ovog zakonskog maksimuma, radnik ima puno pravo da takav zahtev odbije.
Koliko to mora da se plati?
Za svaki sat koji ostanete duže na poslu, sleduje vam uvećana zarada. Zakon propisuje da dodatak za prekovremeni rad ne sme biti manji od 26 odsto u odnosu na vašu osnovnu zaradu.
Ko ima pravo da kaže "NE"?
Ukoliko uslovi za uvođenje prekovremenog rada nisu ispunjeni, zaposleni može da ga odbije, i to se ne smatra povredom radne obaveze. Pored toga, zakon apsolutno zabranjuje prekovremeni rad:
- Zaposlenima na naročito teškim i štetnim poslovima sa skraćenim radnim vremenom.
- Maloletnicima (mlađima od 18 godina).
- Osobama kojima bi to ugrozilo zdravstveno stanje (prema nalazu lekara).
- Trudnicama i dojiljama, ako bi to štetilo njihovom ili detetovom zdravlju.
Postoji i kategorija radnika koja može da radi prekovremeno, ali isključivo uz pisanu saglasnost. U ovu grupu spadaju roditelji dece mlađe od tri godine, kao i samohrani roditelji dece mlađe od sedam godina ili dece sa težim invaliditetom.
Paprene kazne za firme
Ukoliko se poslodavci ogluše o Zakon o radu, suočavaju se sa drakonskim sankcijama. Novčane kazne za pravna lica kreću se od 600.000 do čak 1.500.000 dinara.
Za preduzetnike su predviđene kazne u rasponu od 200.000 do 400.000 dinara, dok odgovorna lica u kompaniji mogu biti kažnjena iznosima od 30.000 do 150.000 dinara.
