U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora, trendovi su koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević u izjavi za Tanjug ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.
"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u Srbiji prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.
Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo. "Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.
Čak 86 odsto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.
"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo, a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.
Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine između 16 i 18 odsto BDP. "To pokazuje ogroman značaj celog sektora, jer su u Srbiji resursi, pre svega obradivo zemljište veliki - najveći na Balkanu", konstatuje Kovačević.
Regionalno gledano posle Vojvodine najvitalniji i uspešniji u poljoprivredi je region Šumadija i Zapadna Srbija a nešto slabije Istočna i Južna Srbija pre svega zbog pražnjenja sela.
"Ne može se reći da nas je nešto iznenadilo, trendovi kao naši su prisutni na Zapadnom Balkanu, u državama koje su nastale posle raspada Jugoslavije - dakle svuda je to isto", kaže Kovačević i dodaje da je anketa dala mnoštvo podataka pa je sačinjeno nekoliko velikih studija koje su uradili profesori sa agronomskih fakulteta, matematičkog i ekonomskog koje je objavio RZS.
Anketu o strukturi privrednih gazdinstava programirala je Evropska unija u čijim zemljama članicama se već nekoliko godi sprovodi dok je u Srbiji ona novina. Obuhvatila je 120.000 gazdinstava, pri čemu oko 1.500 pravnih lica ostalo individualna ili porodična poljoprivredna gazdinstva.
