Trgovina žitaricama beleži blagi rast podstaknuta povećanim uvozom Irana i izvozom iz Argentine i Kazahstana, dok se očekuje blagi pad trgovine pirinčem u 2026.
Najveći doprinos rastu daju veći prinosi pšenice u centralnoj Aziji i kukuruza u Indiji, dok potrošnja pirinča i kukuruza dostiže rekordne vrednosti.
Najnovije procene Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuju da globalna proizvodnja žitarica u 2025. godini ostaje na visokom nivou, iako rast troškova i geopolitičke napetosti stvaraju dodatnu neizvesnost za naredni period.
Prema FAO-u, svetska proizvodnja žitarica u 2025. godini procenjuje se na 3,036 milijardi tona, što predstavlja povećanje od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Rast proizvodnje uglavnom je rezultat novih zvaničnih podataka o većim prinosima pšenice u centralnoj Aziji i kukuruza u Indiji. Kod pirinča su promene minimalne, pa se i dalje očekuje rast od oko dva odsto, na rekordnih 563,3 miliona tona u sezoni 2025/2026. Glavni pokretači tog rasta ostaju zemlje poput Bangladeša, Brazila, Kine, Indije i Indonezije.
Nova rekordna potrošnja pirinča
Istovremeno, svetska potrošnja žitarica u sezoni 2025/2026. procenjuje se na 2,945 milijardi tona, što je povećanje od 2,4 odsto na godišnjem nivou. Posebno se ističe rast potrošnje kukuruza, koji se sve više koristi u stočnoj hrani, dok se kod pirinča očekuje nova rekordna potrošnja, podstaknuta prvenstveno upotrebom u ishrani, ali i industrijskim sektorom, uključujući proizvodnju etanola u Indiji.
Zalihe žitarica na globalnom nivou dodatno su povećane i do kraja sezone 2026. mogle bi da dostignu rekordnih 951,5 miliona tona, što je čak 9,2 odsto više nego godinu ranije.
Odnos zaliha i potrošnje procenjuje se na 32,2 odsto, što ukazuje na relativno stabilno snabdevanje tržišta. Zalihe pirinča takođe rastu i očekuje se da će dostići istorijski maksimum od 219,3 miliona tona.
Globalna trgovina žitaricama u sezoni 2025/2026. procenjuje se na 505,3 miliona tona, uz blagi rast u odnosu na ranije prognoze. Povećanu trgovinsku aktivnost podstakla je, između ostalog, pojačana kupovina pšenice i ječma od strane Irana, dok izvoz iz Argentine i Kazahstana beleži rast.
S druge strane, trgovina pirinčem u 2026. godini mogla bi blago da opadne u odnosu na rekordnu 2025. godinu.
Blagi pad proizvodnje pšenice
Kada je reč o proizvodnji pšenice u 2026. godini, izgledi su i dalje povoljni, iako se očekuje blagi pad na oko 820 miliona tona, što je 1,7 odsto manje nego prethodne godine, ali i dalje iznad petogodišnjeg proseka. Međutim, eskalacija sukoba na Bliskom istoku dodatno povećava troškove energije i đubriva i remeti lance snabdevanja, što unosi neizvesnost u proizvodne planove, naročito za prolećne useve i setvu na južnoj hemisferi.
Rastući troškovi, uz stagnaciju ili pad cena poljoprivrednih proizvoda, mogli bi da utiču i na odluke poljoprivrednika o setvi u 2026. godini. Posebno se to odnosi na kukuruz, gde bi deo proizvođača mogao da pređe na kulture koje zahtevaju manja ulaganja u đubriva.
U Evropskoj uniji očekuje se blago smanjenje proizvodnje pšenice na oko 137 miliona tona, ponajviše zbog manjih zasejanih površina i normalizacije prinosa nakon iznadprosečne prošle godine. S druge strane, povoljni vremenski uslovi i dalje podržavaju stabilne prinose u većem delu Evrope, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se očekuje rast.
Iznadprosečni prinosi kukuruza u Brazilu i Argentini
U Sjedinjenim Američkim Državama takođe se predviđa pad proizvodnje pšenice, dok bi u Kanadi ona mogla blago da opadne uz stabilne površine. Nasuprot tome, Indija bi mogla da ostvari rekordnu proizvodnju pšenice od oko 120 miliona tona zahvaljujući velikim zasejanim površinama i dobrim uslovima za rast.
U Južnoj Americi i Africi izgledi za proizvodnju kukuruza ostaju pozitivni. Brazil i Argentina očekuju iznadprosečne prinose, dok bi u Južnoafričkoj Republici ona mogla da nadmaši petogodišnji prosek, uprkos blagom godišnjem padu.
(Izvor: Agroklub)
