Finansijski alarm: Stručnjaci detaljno o NIS-u, MOL-u i mogućim posledicama za ekonomiju i štednju (VIDEO)
Eksperti ističu da sa uvođenjem sekundarnih sankcija može doći do poremećaja u finansijskom sistemu i platnom prometu u Srbiji.
Srpska ekonomija suočava se s problemima spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita, što zahteva razvijanje strategija za povećanje konkurentnosti.
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prošlo je više od dva i po meseca otkako su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije koje se tiču ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Dok se čeka prodaja ruskog dela kompanije, sve češće se u javnosti pojavljuju priče o sekundarnim sankcijama, povećanoj potražnji za evrima u menjačnicama, privremenim nestašicama i oscilacijama kursa. Kuloarski se pominju i povlačenja novca sa štednih računa. U ovom kontekstu postavlja se pitanje: da li Srbija ima razloga za zabrinutost oko devizne štednje, kursa dinara i finansijske stabilnosti, i šta bi sve ovo moglo da znači za građane?
Odgovore na ova pitanja dali su u emisiji "Blic uživo" finansijski stručnjak Vladimir Vasić i ekonomista Dragovan Milićević, osvetljavajući šire ekonomske implikacije situacije sa NIS-om.
Blic preporučuje
Inflacija i vrednost dinara
Na pitanje da li ga iznenađuje što je predsednik tokom godišnjeg obraćanja fokus stavio na ekonomiju, Vladimir Vasić ističe:
- Mi jesmo imali taj inflatorni pritisak i dalje ga imamo i on je nešto veći nego što je u okruženju. Inflacija je negde poželjna da imate da to bude 2 do 3 odsto, plus minus, i čak i centralne banke kažu da je poželjna 3 odsto, plus minus 1,5 odsto, a mi imamo tu gornju granicu naše inflacije i onda to ljudima smeta.
Vasić objašnjava da i pored rasta plata, inflacija i dalje postoji, naročito kod hrane, dok je centralna banka nastojala da održi stabilnost na oko 3% godišnje. Disproporcija između plata i cena proizvoda primećuju građani, što stvara osećaj da kupovna moć "crvene novčanice" varira.
"Sa sekundarnim sankcijama staje bukvalno cela država"
Sekundarne sankcije postale su tema zbog situacije sa NIS-om. Vasić pojašnjava šta one praktično znače za građane.
- NIS je veliki činilac punjenja budžeta Republike Srbije sa nekih 10-11%, znači budžet je 22-23 milijarde, 2 milijarde i 200 se uplaćuju u budžet Republike Srbije, upravo ta kompanija to čini. To znači da mi svi koji imamo neki dodir poslovni sa naftnom industrijom u Srbiji, da bismo mogli da budemo po sankcijama. Prvo Narodna banka Srbije.
Milićević dodaje da bi sekundarne sankcije direktno uticale na celokupni finansijski sistem.
- Ako su pogođene banke, odnosno Centralna banka kao centralna monetarna institucija i banke, sigurno da je pogođena i cela država. Zaustavio bi se platni promet. Kad pogledate strukturu platnog prometa, najveći deo se obavlja bezgotovinskim platnim prometom - blokirale bi se kartice. Tako da, u principu, sa sekundarnim sankcijama staje bukvalno cela država - rekao je Milićević i dodao da je svima u interesu da se to reši do 24. marta, ali da "Srbija tu nažalost ne učestvuje na aktivan način, to su igre velikih igrača".
Šta znače rezerve i devizna štednja
U kontekstu zabrinutosti građana zbog kursa evra i potencijalnih nestašica, važno je naglasiti ulogu deviznih rezervi i poverenja u bankarski sistem. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić objašnjava kako štednja i rezerve zapravo deluju kao zaštita i stabilizator ekonomije.
- Kad imate neke rezerve, kolike god one bile, one tu služe da bi mogle da pomognu u kurs, to je sigurno. Danas je potpuno normalna situacija. Vidimo da imamo stalno rast štednje u bankama sa desetak milijardi evra, stigli smo na 17 milijardi. To znači da mi verujemo bankarskom sistemu, verujemo ekonomiji Srbije, i naravno taj novac se ponovo vratio. Tako da to je prirodno kod ljudi, samo bez panike.
- Znači, kurs se može promeniti samo sa nekim ogromnim velikim transakcijama, recimo da dođe do velikog iznošenja kapitala iz zemlje, gde ne može da se pokrije postojećim rezervama. Koliko možemo da vidimo smo, daleko na svu sreću od toga - dodao je Milićević.
Predviđeno je oko 3 milijarde dodatnog zaduženja
Milićević ističe da je Srbija u tzv. "zamci blizanaca": spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita.
- Budžetski deficit vam je oko 2 milijarde i spoljnotrgovinski deficit oko 5, znači vi imate udružene deficite oko 7-8 milijardi. Svaki se deficit naravno finansira. Država Srbija budžetski deficit finansira dodatnim zaduženjima. Prema planu budžeta, odnosno Zakonom o budžetu za 2026. godinu, predviđeno je oko 3 milijarde dodatnog zaduženja. Veliko je pitanje šta bi se desilo kada bi se ti kanali izvora minusnog zaduženja smanjili, odnosno, zatvorili u nekoj najgoroj varijanti, onda bi zaista bio veliki problem na finansiranje i jednog i drugog deficita, onda bi, krenula kriza - ističe Milićević.
Milićević objašnjava da je srpska ekonomija decenijama nedovoljno konkurentna, pa izvoz ne donosi dovoljno prihoda. Bilans usluga i doznake iz inostranstva ne mogu u potpunosti da pokriju spoljnotrgovinski deficit, jer i doznake stagniraju. Deo pokrića dolazi i od štednje građana i novca koji šalju porodici, što pokazuje koliko država zavisi od ličnih i spoljnih finansijskih tokova.
NIS mora imati "velikog brata", a to je MOL
Najrealniji scenario je kako kaže Milićević, prodaja NIS-a Mađarskoj kompaniji MOL-u, iako se pominje i interesovanje arapskih firmi. Nacionalizacija ili otkup ruskog dela od strane Srbije trenutno nisu opcije. MOL bi, sa svojim rafinerijama u Bratislavi, Budimpešti i Pančevu, postao ključni igrač u proizvodnji nafte i naftnih derivata u jugoistočnoj Evropi, obrađujući oko 20 miliona tona godišnje, dok politički faktori idu u prilog ovoj transakciji kao dobitnoj kombinaciji.
- Moramo reći i MOL je privatna kompanija, ali sa 24 ili 25% kontrole države Mađarske kroz penzioni fond. Znači dve trećine profita Mađarske dolazi ne sa teritorije Mađarske, nego van teritorije Mađarske, sličan model kao što je nekada bio u Nemačkoj. E, to je ono što nama treba. Ovakvi sistemi zahtevaju mnogo investicija. Znate, morate imati nekog "velikog brata" koji vas malo drži za rame. Mislim da to Mađarska sada ima. Za nas, ako ne možemo mi, ovo je jedno od rešenja - rekao je Vasić.
Trenutna mađarska vlast u svojim odlukama balansira između interesa Amerike i Rusije, a u tom kontekstu izgleda da će ključni igrač u NIS-u biti MOL. Za Srbiju, koja ima 24-25% udela plus male akcionare, važno je da aktivno učestvuje u odlučivanju i nadzoru kompanije, prateći kako dolazi gas i nafta, odnosno kako je diversifikovana snabdevenost.
Iako MOL ima većinski paket i uglavnom samostalno upravlja, kontrolni mehanizmi Srbije moraju biti prisutni i funkcionalni. To uključuje stalnu koordinaciju, razmatranje različitih scenarija i praćenje tržišnih tokova. Poseban izazov predstavlja inflacija i uloga velikih trgovinskih lanaca koji su zauzeli dominantne pozicije na tržištu, pa je praćenje politike cena i potrošačkih tokova od ključnog značaja.