Mnogi srpski funkcioneri često "zaboravljaju" ili namerno prikrivaju podatke o imovini i prihodima, što je protivno Zakonu o sprečavanju korupcije
Agencija za sprečavanje korupcije prošle godine pokrenula je 297 postupaka i izrekla 218 mera za kršenje zakona
Ako je suditi po pokrenutim postupcima i izrečenim merama, pojedini srpski funkcioneri čini se da su zaboravni ili pak nisu dovoljno edukovani o propisama i obavezama koje proističu iz Zakona o sprečavanju korupcije (ZSK), posebno u delu koji se odnosi na njihovu imovinu i prihode.
Zaboravnost ili namera da se prikrije faktično stanje kod ovih ljudi prisutna je i kada pored jedne obavljaju i drugu javnu funkciju ali i druge poslove, koji su nespojivi sa onim koje je dobijeni po osnovu politike. I pored raznoraznih akrobatika, čini se da je Agencija za sprečavanje korupcije uspela prošle godine da “uhvati” značajan broj javnih funkcionera, kojima je u 297 postupaka izrekla mere zbog povrede Zakona o sprečavanju korupcije.
Oni su se našli u “nebranom grožđu” i za svoje postupke snose posledice. Tako bar stoji u odgovoru ove institucije na pitanje “Blic Biznisa” koliko je bilo postupaka i prijava u 2025. godini, ko ih je pokrenuo i da li je tačno da funkcioneri najčešće “padnu” na prikrivanju podataka o imovini?
-Prošle godine Agencija je u 297 postupaka izrekla mere zbog povrede ZSK-a, koji su pokrenuti po prijavama ili po službenoj dužnosti.Kada je reč o prijavljivanju imovine i prihoda javnih funkcionera, povrede ZSK-a odnosile su se na neblagovremeno podnošenje izveštaja o imovini i prihodima po stupanju, prestanku i tokom vršenja javne funkcije, ili davanje netačnih i nepotpunih podataka u podnetim izveštajima. Pokrenuli smo 222 postupka radi odlučivanja o tome da li su javni funkcioneri povredili odredbe Zakona propisane članovima od 68 do 76. Izrečeno je ukupno 218 mera, i to 211 mera opomene i sedam mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona. Podneta su 153 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 10 krivičnih prijava /izveštaja nadležnim tužilaštvima zbog sumnje na izvršenje krivičnog dela iz čl. 101. Zakona, odnosno zbog sumnje na izvršenje drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti - navode iz Agencije za sprečavanje korupcije.
Ako se zna da u Srbiji ima preko 30.000 javnih funkcionera, koji podležu Zakonu o sprečavanju korupcije,( nema tačnih podataka zbog promena vezanih za imenovanja , izbora ili prestanka funkcije), onda je ovaj broj mali ali šteta je velika jer se radi o ljudima koji su na svoje pozicije došli nakon izbora i izborne mantre o borbi protiv korupcije. Zato i taj mali broj bode oči javnosti.
Pri tom, jasno je da Agencija za sprečavanje korupcije ne može sve koji pokušavaju da je prevare, otkrije. Pomoć u tome joj pružaju i građani koji prijavljuju uočene nezakonitosti javnih funkcionera. To se posebno odnosi na obavljanje druge javne funkcije, koja nije odobrena od strane ove institucije.
-Kad je reč o prijavama koje se odnose na vršenje druge ili više javnih funkcija bez saglasnosti Agencije, obavljanje drugih poslova, delatnosti i dužnosti koje su nespojive sa javnom funkcijom, ili za koje nije tražena saglasnost Agencije, prošle godine primili smo 314 prijava, a 34 postupka smo pokrenuli po službenoj dužnosti. Većina tih postupaka se odnosi na javne funkcionere koji javne funkcije vrše u organima javne vlasti u opštinama i gradovima, na lokalnom nivou - odbornici, članovi opštinskih veća, direktori, članovi Upravnih ili Nadzornih odbora javnih preduzeća i drugih ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. Treba da se zna da svi navedeni podaci su javno dostupni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije- kažu za “Blic Biznis” iz ove institucije.
Ono što se takođe zna to je da je u završnoj fazi izrada Zakona o sprečavanju korupcije, kojim bi trebalo da se otklone postojeće “rupe” u pravnoj akrobatici za prikrivanja imovinske karte javnih funkcionera i malih kazni za to.
Pitanje je samo da li postoje kapaciteti Agencije za sprečavanje korupcije ali i drugih institucija da kontrolišu “sumnjive” radnje javnih funkcionera jer će se njihov broj novim zakonskim rešenjima značajno uvećati.
Naime, pod udar kontrole biće podvrgnuti i oni ljudi iz senke ,koji su se do sada “krili” iza leđa svojih pretostavljenih, poput šefova kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, njihovih savetnika, posebnih savetnike članova Vlade, čija imovina i prihodi će biti pod “lupom” javnosti.
