Američki "sudija" svirao novi produžetak za NIS: Da li to menja i cenu ove naftne kompanije? ANALIZA

Iako se očekivalo da 24. marta saga o NIS-u se završi i većinski paket iz ruskih pređe u mađarske ruke, scenario za ovu predstavu još uvek nije završen, pa reditelj, američki OFAK, je dao novi rok za staru priču i to do 22. maja. Novi rok i odlaganje, tražio je MOL i to, po saznanjima "Blic Biznisa" na tri meseca, jer po njihovoj proceni, toliko je vremena potrebno da se sve kupoprodajne kockice u ovakvim geopolitičkim dešavanjima, slože i postave na svoje mesto. To se pre svega odnosilo na kockicu mogućeg partnera, ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je posredno onemogućen da učestvuje u pregovorima, zbog rata na Bliskom istoku, u koji je uvučena i ova kompanija i država.

Novi rok do 22. maja: šta stoji iza odluke OFAK-a

Neposredno, to je usporilo konkretizaciju dogovora o njihovom strateškom partnerstvu, zbog čega su Mađari zatražili produžetak ove utakmice na tri meseca, međutim glavni sudija, američki OFAK, dopustio je dva. Stručnjaci kažu da i sam gest produžetka roka OFAK-a za realizaciju ove transakcije, kao i operativne licence za rad NIS-a do 17. aprila, su dobre poruke jer ukazuju da američka administracija nije ugasila zeleno svetlo za ovu akviziciju i u ovako nestabilnim geopolitičkim dešavanjima.

Ovo tim pre što MOL u svom saopštenju navodi i mogućnost učešća američkih finansijskih institucija u transakciji, što može da bude dodatni signal za njihovu posredničku ulogu pa čak i direktno učešće u finansiranju.

Na značaj tih signale upućuje i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Velimir Lukić.

- To može da sugeriše da SAD očekuju da neka od njenih finansijskih institucija bude ta na čiji račun će biti isplaćena kupoprodajna cena za NIS. Takođe, može da znači i da Vašington očekuje da u toj transakciji budu posrednik preko kog će novac da ide. Ujedno, može da označi i najviši stepen involviranosti američkih finansijskih institucija, koji podrazumeva da neko iz Vašingtona učestvuje u finansiranju same transakcije.

Druga poruka jeste da se uvažava realnost da je za jednu tako krupnu transakciju potrebno vreme da bi se i ADNOC uključio. I još nešto, iako se može očekivati novo produženje licence za rad NIS-a, postoji i mogućnost da upravo istek operativne dozvole ubrza završetak transakcije o kupovini, odnosno da bude podsticaj za finalizaciju posla- izjavio je profesor Lukić za RTS.

Koliko vredi NIS i da li kriza menja cenu

Mađarska firma će, ukoliko dogovor bude postignut i odobren, preuzeti 56,15 odsto vlasništva NIS-a, koliko trenutno poseduju Rusi, dok je udeo Vlade Srbije 29,9 odsto. Da li će 22. maja taj ruski većinski paket preći u mađarske ruke još uvek je neizvesno jer i najveći optimisti zbog globalne geopolitičke nestabilnosti su oprezni kod davanja rokova. Ono što je izvesno, to je da ta situacija u teoriji nepovoljno utiče na velike poslovne transakcije, jer dovodi u pitanje ključne elemente finansijskih konstrukcija i povećava oprez investitora.

U praksi, za sada se ne zna da li je finansijska konstrukcije i ponuda MOL-a,koja se navodno kreće između 900 i milijardu evra, ugrožena ovim dešavanjima, što bi možda moglo rusku stranu da navede da odustane od dogovora sklopljenih pre dešavanja na Bliskom istoku.

Tako bar tvrde neki obazriviji stručnjaci. Međutim, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu sumnja u takav scenario.

- Ovo je kupovina ne za sutra nego za sledeću deceniju ili sledeće tri decenije jedne kompanije, tako da ne može se sagledavati vrednost NIS-a na današnji dan, nego se gleda koliko će ona vredeti kada prođe kriza, kada se stabilizuje tržište.Zato, ni sadašnja dešavanja ne mogu bitno da utiču ni na cenu NIS-a, ni na konačan dogovor o prodaji. Ovo tim pre što su već su načinjeni važni koraci, sprovedena je dubinska analiza poslovanja NIS-a, potpisan je predugovor, a sada sledi završna faza - rekao je Banjac za “Blic Biznis”.

Kada se ta faza završi trebalo bi i da se potpiše i međudržavni sporazumu između Srbije i Mađarske vezan za strateške energetske projekte ali i povećanju našeg udela u NIS-u za oko pet odsto. Pored toga, Srbija bi međudržavnim ugovorom trebalo da definiše i pitanje rudne rente odnosno da li isti uslovi od 3 posto, koje su imali Rusi, važe i za novog kupca, tri posto, ili zakonskih sedam odsto. Jer, ta naftna i gasna bogatstva iako nisu velika, mogu se eksploatisati u narednih 15 do 20 godina, a prihodi bi bili značajno po tom osnovu uvećani.

Tako su bar dogovorili predstavnici aktuelnih vlada dve države pre mesec dana. Pitanje je, pošto su izbori u Mađarskoj 12. aprila, da li ti uslovi važe i ako dođe do promene vlasti.

Naš izvor iz Nemanjine 11 kaže da eventualna promena vlasti neće promeniti dogovoreni scenario.

Ključni datum: šta se odlučuje 22. maja

- Ako Orban izgubi izbore u Mađarskoj, to ne znači da će se odluka promeniti jer je jasno da ova transakcija ima izuzetan značaj kako za MOL tako i državu. Pri tom MOL-u nije u vlasništvu mađarske vlade jer je njihovo samo 25 odsto akcija, ostalih nešto više od 50 procenata, predstavljaju vlasništvo međunarodnih finansijskih institucija, među kojima su i neke američke. Naše su procene da i sa promenom vlasti se neće ništa značajno promeniti. Ni kriza na Bliskom istoku, ne bi trebalo da promeni smer ove transakcije, izuzev rokova -navodi naš sagovornik.

Kakav će smer biti, znaće se 22. maja, kada OFAK treba da kaže da li su ispunjeni svi uslovi da se potpiše kupoprodajni ugovor između MOL-a i Gaspromnjefta.

Inače, MOL je osnovana 1957. godine kao nacionalno preduzeće za naftu i gas sa sedištem u Budimpešti, a od 1. oktobra 1991. posluje pod današnjim imenom.

U Srbiji je prisutan od od 2005, u kojoj ima 72 benzinske stanice.

Njena današnja tržišna vrednost je gotovo osam milijardi dolara, posluje u više od 30 zemalja i zapošljava više od 25.000 ljudi.Na Balkanu je prisutna u Rumuniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj. Posluje i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu i Pakistanu.