Na tezgi stoje savršeno jednake jabuke. Sve su iste veličine, iste boje i gotovo bez mirisa. Nekoliko metara dalje, na kraju pijace, jedna starija žena sa unukom prodaje nekoliko gajbi neobičnog voća.
Petrovača, kolačara, budimka, stara kruška lubeničarka. Kupci zastaju, pomirišu plod, nasmeju se i izgovore istu rečenicu: „Ovakav miris nisam osetio od detinjstva."
- Nije to samo nostalgija. Te stare sorte pričaju o otpornijoj poljoprivredi, raznovrsnijoj ishrani i novoj šansi za domaće proizvođače. Pitanje je i kako ih sad sve vratiti na njive i na naše stolove - kaže nam njen unuk, prodavac Ivan na pijaci u „Bloku 44".
Stare sorte i organski plodovi takmiče se sa masovnom industrijskom proizvodnjom
Mnogo pre nego što su supermarketi počeli da određuju kako voće treba da izgleda, srpska sela bila su puna raznovrsnih sorti jabuka, krušaka, šljiva, pasulja, paradajza i kukuruza. Svaka je imala svoju namenu.
Jedne su bile najbolje za rakiju, druge za zimnicu, treće su mogle da stoje u podrumu mesecima bez hladnjače. Neke nisu bile lepe za izlog, ali su imale intenzivan miris i ukus koji se teško zaboravlja.
Kako je rasla industrijska proizvodnja hrane, prednost su dobile sorte koje daju ujednačen rod, lakše podnose transport i duže izgledaju sveže na policama. Ono što nije moglo da ispuni te zahteve polako je nestajalo iz proizvodnje.
Tako su sa njiva nestajale sorte, a sa njima i deo tradicije, ukusa i nasleđa Srbije.
Otpornost se danas meri drugačije nego pre dvadeset godina
Klimatske promene donele su nova pravila igre. Sušna leta, nagle oluje i ekstremne temperature sve češće testiraju izdržljivost biljaka.
Baš zato mnogi proizvođači ponovo gledaju ka starim sortama. Ne zato što žele da romantizuju prošlost, već zato što neke od njih pokazuju osobine koje su danas ponovo dragocene.
Brojne autohtone sorte razvijale su se decenijama, pa i vekovima, u lokalnim uslovima. Zbog toga su često otpornije na pojedine bolesti, bolje podnose klimatske oscilacije ili zahtevaju manje hemijske zaštite od komercijalnih sorti.
To ne znači da mogu u potpunosti da zamene savremene komercijalne sorte. Ali mogu da obogate ponudu i učine je raznovrsnijom.
Za organsku proizvodnju, koja vrlo često ide uz negovanje starih sorti, upravo ta otpornost postaje jedna od najvećih prednosti.
- Kupci više ne traže samo lep plod, već priču koja stoji iza njega. Dugo je izgled bio presudan. Danas se to polako menja - dodaje nam Ivan.
Na pijacama i u specijalizovanim prodavnicama sve češće se traže proizvodi poznatog porekla, sa manje tretmana i više autentičnosti. Kupci žele da znaju gde je voće raslo, ko ga je proizveo i zašto ima drugačiji ukus od onoga na koji su navikli.
Zato stare sorte više nisu zanimljive samo agronomima ili kolekcionarima biljaka. One postaju tržišna prilika za mala gazdinstva koja ne mogu da se takmiče količinom, ali mogu kvalitetom i posebnim ukusom.
Petrovača i kolačara nisu samo jabuke. To su proizvodi koji nose lokalnu priču, tradiciju i prepoznatljiv identitet koji postaje sve važniji na tržištu hrane.
Istovremeno, očuvanje raznovrsnosti sorti znači i očuvanje genetskog fonda koji može biti dragocen za buduću poljoprivredu. Kada jedna sorta nestane, ne gubi se samo ukus, već i osobine koje bi jednog dana mogle biti ključne za prilagođavanje novim klimatskim uslovima.
Da bi stare sorte opstale, nije dovoljna nostalgija
Romantična slika voćnjaka budi nostalgiju, ali emocije su samo početak i podsticaj da se krene u ozbiljan posao.
Kako bi se stare sorte uspešno gajile baš kao nekad, organski i u skladu sa prirodom, potrebno je prilagođavanje tehnologije, sertifikacija i strpljenje. Tu je i usvajanje novih znanja i veština, kao i borba sa izlaskom na tržište - i opstajanjem u moru konkurencije. Obezbeđivanje finansijskih sredstava i početna ulaganja najteže padaju mnogim proizvođačima, jer između ideje i prve ozbiljne berbe često prođe nekoliko godina, tokom kojih im je potreban pouzdan oslonac.
Zbog toga podrška proizvođačima ima važnu ulogu, ne samo kroz finansiranje, već i kroz edukaciju, povezivanje sa tržištem i promociju proizvoda koji imaju potencijal da pronađu svoje mesto kod potrošača.
Jedan od primera takvog pristupa je NLB Organic konkurs, koji NLB Komercijalna banka razvija već petnaest godina kroz podršku organskoj proizvodnji. Banka putem konkursa i pratećih aktivnosti promoviše proizvođače koji ulažu u održivu poljoprivredu, a među njima sve više ima onih koji se odlučuju za uzgoj starih i autohtonih sorti. Ove godine prvi put je uvedena i posebna nagradna kategorija za očuvanje starih sorti.
Takvi projekti pokazuju da organska proizvodnja nije rezervisana samo za velike proizvođače. Često upravo manja porodična gazdinstva imaju priliku da ponude prepoznatljiv proizvod zasnovan na lokalnim sortama i tradicionalnom znanju.
Ukusi koji opstaju zahvaljujući posvećenosti
Sledeći put kada na pijaci ugledate jabuku nepravilnog oblika ili krušku čije ime nikada ranije niste čuli, možda ćete pomisliti da je reč o neobičnoj slučajnosti.
U stvarnosti, iza tog ploda često stoje godine čuvanja semena, pažljivog rada u voćnjaku i odluke da se sačuva nešto što je skoro nestalo.
Možda baš zato te stare sorte imaju ukus koji se pamti. Ne zato što su drugačije od modernih, već zato što nas podsećaju da hrana nije nastala na polici supermarketa, već u voćnjaku u kojem se još uvek oseća miris leta.
