Američka OFAC kancelarija produžila je licencu "Lukoilu"za prodaju imovine u inostranstvu do 22. avgusta
NIS je podneo zahtev za novu operativnu licencu
Američka administracija povukla je potez koji se u Beogradu čekao sa prstom na štoperici. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je licencu ruskom "Lukoilu" za prodaju imovine u inostranstvu do 22. avgusta.
Iako na prvi pogled deluje kao vest iz dalekog sveta finansija, ovaj papir iz Vašingtona direktno "greje" nadu da će i ventili u rafineriji u Pančevu nastaviti da se okreću i posle jula, jer NIS pokušava da dobije sličan recept.
Rusi ne puštaju "zlatnu koku"
Dok se u političkim krugovima pregovori sa mađarskim MOL-om predstavljaju kao rešenje na vidiku, ekonomski stručnjaci spuštaju loptu na zemlju.
Ekonomista Milan Beslać ocenjuje za "Blic" da je vest o tome da je NIS podneo zahtev za novu operativnu licencu signal da od brze prodaje nema ništa.
Prema njegovom uverenju, ruski "Gaspromnjeft" zapravo uopšte ne želi da proda svoj udeo u srpskoj naftnoj kompaniji.
"Ja ne verujem da će doći do transakcije 31. jula između Gaspromnjefta i Mola", dodaje Beslać. On ističe da bi ga rešavanje vlasničke strukture tokom jeseni potpuno iznenadilo, mada priznaje da bi to bila "ogromna dobra vest za građane Srbije".
Umesto konačnog reza, na sceni je verovatno još jedna runda kupovine vremena kod Amerikanaca kako bi se izbegao najcrnji scenario – potpuni muk mašina u Pančevu.
Vučić prvi put optimista
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući produženje licence za "Lukoil", izjavio da je prvi put optimista kada je reč o trilateralnim razgovorima Rusije, Mađarske i Srbije.
"Po prvi put mogu da kažem, kao dobru vest, da sa optimizmom iščekujem kraj razgovora između Rusa, Mađara i Srba", naveo je Vučić, sugerišući da je postignut određeni proboj koji bi mogao da odobrovolji Vašington da "produži život" i NIS-u.
Trenutno, odbrojavaju se dani i za odgovor u kancelarijama američkog Ministarstva finansija, gde se odlučuje o novom zahtevu za licencu koji bi omogućio nastavak uvoza sirove nafte i plaćanja.
Šta ako Pančevo stane
Situacija nije samo pitanje vlasničkih listova, već fizičkog opstanka tržišta goriva.
Beslać za "Blic" upozorava da bi eventualni prekid rada pančevačke rafinerije, zbog isteka licenci i sankcija, imao ozbiljne posledice po energetsku stabilnost zemlje.
U trenutku kada su svetski tokovi nafte iskidani i nepredvidivi, Srbija ne može sebi da priušti luksuz da njena jedina fabrika benzina i dizela ostane bez "američkog dopuštenja" za rad.
U petak ćemo tako saznati da li NIS čeka sudbina Lukoila, odnosno još jedno produženje roka.
Na prvi pogled postoje dosta sličnosti oko sudbine ove dve kompanije, ali i razlike, zbog kojih očigledno američki OFAK nema iste aršine. Ono što je zajedničko, to je da su i jednoj i drugoj kompaniji uvedene sankcije zbog ruskog kapitala. Zbog geopolitičkih pritisaka, kompanije se suočavaju sa neizvesnošću oko snabdevanja, zamrznutim finansijskim transakcijama i pritiskom da se ruski kapital povuče.
Lukoil je to jednom i pokušao ali je OFAK zaustavio transakciju zbog sumnji da se iza švajcarske kompanije „Gunvor grupi”, krije ruski kapital, pa je stopiran krajem 2025. godine. U međuvremenu, ova firma, pregovara o prodaji celokupne imovine u inostranstvu sa američkim investicionim fondom Carlyle.
NIS, odnosno Gaspromnjeft, za sada nema pregovore sa drugim kompanijama, već samo sa mađarskim MOL-om. To je jedna od razlika između njih ali ipak ona najveća koja može da odredi sudbinu , je ona vezana za vlasništvo. Naime, Gaspromnjeft, koji je većinski vlasnik NIS- a, nije samo motivisan biznisom, nego verovatno i političkim interesima, jer je u državnom vlasništvu.
Sa druge strane, Lukoil je deo kompanije PAO LUKOIL, koja je u apsolutno privatnom ruskom vlasništvu. Pored toga, postoje i razlike u licenci, koju je OFAK dao i jednom i drugom naftašu. Ona operativna, koja se obnavlja NIS-u, vezana je samo za uvoz sirove nafte kako bi se održavala rafinerija u Pančevu i obavlja finansijska poravnanja.
Ona koja se odnosi na Lukoil je malo drugačija jer odobrava i „određene međunarodne aktivnosti u stranim zemljama”.
Zbog toga je sudbina Pančeva u narednim danima više u rukama diplomata nego naftaša, a primer "Lukoila" služi kao jedini dokaz da su Amerikanci spremni da drže vrata odškrinuta – ali sve dok veruju da je izlazak Rusa stvaran, a ne fiktivan proces.
