Glamočić je naveo da Srbija više izvozi mleka i mlečnih proizvoda nego što uvozi i upozorio na dezinformacije o mleku koje smanjuju potrošnju
Radovi na projektima navodnjavanja i zaštite od poplava su u toku, a investicije će unaprediti proizvodnju i sigurnost ruralnih područja
Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je u odnosu na 2010. godinu porastao za oko 60.000 zahvaljujući podsticajima države koja želi da na taj način sačuva sela, rekao je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
Tokom skupštinske sednice na čijem je dnevnom redu rasprava o nepoverenju vladi, odgovarajući na kritike narodnog poslanika Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslava Aleksića da loše vodi sektor poljoprivrede i da nije napravio nikakve pozitivne pomake u toj oblasti tokom svog mandata, Glamočić je rekao da su podsticaji za poljoprivredu u Srbiji najveći u regionu i šire.
"Što se tiče opadanja broja poljoprivrednih gazdinstava, brojke govore sve. Broj poljoprivrednih gazdinstava sada, 2026. godine, u registru Ministarstva poljoprivrede i Uprave za javna plaćanja je 515.000, a 2010. bilo je 446.000. Znači, za više od skoro 60.000 gazdinstava. Međutim, ono što je istina, broj gazdinstava će u narednom periodu da opada. To je prirodan proces, zato što će se poljoprivredna gazdinstva ukrupnjavati. Zašto se kod nas u ovom periodu povećavalo? Zato što imamo podsticaje koji su najveći, ne samo ovaj u regionu", rekao je ministar.
Istakao je da ima velike podsticaje i da agrarni budžet iznosi 7,2 odsto ukupnog budžeta, dok podsticaji u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji nemaju ni približno velike podsticaje kao Srbija.
"Zbog toga mi imamo veći broj poljoprivrednih gazdinstava. Zašto? Zato što želimo da sačuvamo naša sela. Bez sela nema jake države", objasnio je Glamočić.
Istakao je i da opozicija često navodi da bi budžet za poljoprivredu trebalo da iznosi 10 odsto republičkog budžeta, ali da bi to zahtevalo da se penzionerima, lekarima i drugim građanima oduzme jedan njihov deo.
"Ja bih kao ministar poljoprivrede voleo da imam 10 odsto, i nije sporno. Budžet je, znamo svi sami, 100 odsto. Pa da poljoprivredi date, onda morate uzeti od penzionera, od lekara, od bilo koga drugoga", rekao je on.
Odgovarajući na optužbe da novac namenjen za poljoprivredu odlazi na finansiranje projekta Ekspo, Glamočić je to odbacio i naglasio da je ove godine poljoprivrednicima isplaćeno 82 milijarde, dok je prethodne godine isplaćeno 57,8 milijardi.
"Naravno da ide novac iz budžeta i na Ekspo, ide novac i na druge građevinske projekte, i na puteve, i na brze pruge, i na bolnice. Svako ima svoj budžet, i svako ima pravo da radi. I tamo su angažovani i ljudi, i radnici. Srbija treba da radi, da napreduje. Ako Srbija ostvaruje veći BDP, više će biti i za poljoprivredu. Kada bruto BDP Srbije bude veći, 7,2 odsto će biti mnogo više za poljoprivredu, pa neće više biti 150 milijardi, nego će biti 200 milijardi. Jedino tako Srbija može da ide napred", poručio je ministar.
On je rekao da se često spominje da ljudi napuštaju poljoprivredu i odlaze u inostranstvo, ali da je tokom svojih radnih poseta širom Srbije sreo desetine ljudi koji su se vratili iz inostranstva i započeli bavljenje poljoprivredom.
"Pre neki dan sam bio kod jedne žene iz Zaječara, vratila se sa decom iz Italije, da radi poljoprivredu i pita kako može da ostvari pravo na podsticaje i sve. To je pravo pitanje, i to je prava slika Srbije. Ti ljudi dolaze, donose svoj novac, ulažu ovde u poljoprivredu, a država će većinom, naravno, pomoći", naveo je Glamočić.
Govoreći o uvozu i izvozu svinjskog mesa, ministar je naglasio da Srbija već dve godine nije uvezla sveže meso, već samo zamrznuto meso koje se koristi u prerađivačkoj industriji da bi ona bila konkurentna stranim kompanijama.
"Imate određene delove tela koji se koriste za prerađevinu. Šunke i neki drugi delovi su skupi. Pa ne možete vi od jednog svinjčeta da imate dovoljno svih delova da bi mogli da radite određene proizvode za prerađivačku industriju", objasnio je Glamočić.
Kada je reč o uvozu i izvozu mleka, on je naveo da ih Srbija više izvozi nego što uvozi i da to niko ne spominje.
"Mi izvozimo mnogo više mleka i mlečnih proizvoda nego što uvozimo, mi smo dominantno zemlja i veći izvoznik mleka i mlečnih proizvoda", rekao je on.
Naglasio je da količina mleka u Srbiji raste, ali da opada potrošnja jer na društvenim mrežama kruže dezinformacije o štetnosti mleka zbog čega bi, kako je rekao, trebalo da se radi na promociji upotrebe mleka.
Osvrnuo se i na projekte koji su u vezi sa navodnjavanjem poljoprivrednog zemljišta i rekao da se u centralnoj Srbiji trenutno navodnjava više od 20.000 hektara zemlje, kao i da su aktivirani projekti zahvaljujući kojima će se navodnjavati još nekoliko hiljada hektara.
"Radiće se obnova i sanacija nasipa vezano za levu obalu reke Save, regulaciju reke Jaške i Jošanice u Novom Pazaru. Zatim, sa IBRD-om smo krenuli u projektno-tehničku dokumentaciju, Srbijavode će biti zadužene za taj deo, gradnju brane u Pambukovici, za prihvatanje poplavnog talasa i za navodnjavanje više od 2.000 hektara zemlje koja će spasiti Ub, Mionicu, Valjevo, Koceljevu. Zatim, radi se brana Arilje u Svračkovu, gde će biti obezbeđena voda za piće za preko 500.000 građana", rekao je Glamočić.
(Tanjug)
