U Crnoj Gori je donesena odluka o ukidanju zabrane rada trgovinskih prodavnica nedeljom
Veća trgovinska preduzeća su se lakše prilagodila ovoj regulaciji
U Crnoj Gori se ukida neradna nedelja u trgovinama, koja je bila na snazi još od 2019. godine. Odluka je doneta nakon što je Ustavni sud ocenio da nije ustavno da se jednoj grupi trgovaca dozvoljava rad nedeljom, dok se drugima zabranjuje. To praktično znači da će, na primer, tržni centri ponovo moći da rade i nedeljom.
Ipak, ostaje pitanje kako će ova odluka uticati na privredu i zaposlene u trgovinskom sektoru U Crnoj Gori. Da li će poslodavci masovno uvoditi rad nedeljom, da li će radnici biti dodatno opterećeni i da li će se tražiti posebni izuzeci tokom turističke sezone - sve su to teme o kojima je za "Jutro na Blic" govorila Kristina Knežević iz Unije poslodavaca Crne Gore.
Šta kažu Crnogorci i kako je dočekana odluka
U crnogorskoj javnosti odluka o ukidanju neradne nedelje je dočekana podeljeno i svi čekaju kako će se ona sprovesti. Dok deo građana smatra da je neradna nedelja bila važna za radnike i porodice, drugi veruju da je ograničenje štetilo privredi, posebno manjim trgovinama i tržišnoj konkurenciji.
Knežević ističe da je Unija poslodavaca još 2019. godine pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti.
- Ono što ja mogu da kažem jeste mišljenje ispred Unije poslodavaca. Mi smo još 2019. godine podneli inicijativu u ispitivanju ustavnosti tog spornog člana 35a, koji je predviđao neradnu nedelju.
"Odluka suda nije obavezujuća"
Iako se neradna nedelja formalno ukida, Knežević naglašava da ova odluka, kako kaže, nije obavezujuća u smislu da će svi poslodavci automatski morati da uvedu rad nedeljom. Poslodavci će, prema njenim rečima, sami odlučivati u skladu sa potrebama i dogovorom sa zaposlenima.
- Ono što mogu da kažem jeste da ova odluka koju je sada Ustavni sud doneo, nije obavezujuća, što znači da naši poslodavci i dalje imaju potpuno pravo da nastave da ne rade nedeljom ili sa druge strane da počnu rad. To sve zavisi od njihovih potreba, od dogovora, na kraju krajeva sa njihovim zaposlenima itd.
Prava radnika i uvećana dnevnica za 80%
Knežević podseća da zakon o radu svakom zaposlenom garantuje sedmični odmor, što znači da radnik mora imati jedan slobodan dan nedeljno - ali taj dan ne mora biti nedelja. Takođe ističe i da kolektivni ugovor donosi dodatnu finansijsku zaštitu, jer rad nedeljom nosi uvećanje zarade.
- Ono što je takođe važno da napomenem jeste da se Zakonom o radu svakom zaposlenom garantuje sedmični odmor, što znači da oni mogu iskoristiti taj svoj jedan neradni dan sedmično bilo kog dana u nedelji. Da li će to za jednog zaposlenog biti ova nedelja, posle će biti radna itd. To je u potpunosti ostavljeno njima na odlučivanje. I isto tako, zahvaljujući opštem kolektivnom ugovoru koji smo mi potpisali 2023. godine, svaki zaposleni koji ima radnu nedelju ima takođe uvećanu zaradu tog dana u iznosu od 80% odnosno dnevnicu.
"Najviše su ispaštala mala preduzeća i male trgovine"
Govoreći o efektima koji su se videli tokom skoro šest godina primene neradne nedelje, Knežević kaže da su najviše ispaštala mala preduzeća i male trgovine. Veliki lanci su, prema njenoj proceni, lakše podneli promene zahvaljujući sopstvenim mehanizmima.
Takođe navodi da se deo prometa prelio na sivu ekonomiju, dok je istovremeno porasla online trgovina. Kao jedan od pokazatelja, navodi i pad broja malih trgovina.
- Osim tog pada prihoda, najviše su ispaštala mala preduzeća i male trgovine. Veći lanci su zahvaljujući nekim svojim mehanizmima, verovatno malo lakše to podneli. Male trgovine su zaista ispaštale. Na osnovu nekih poslednjih podataka, čini mi se da je broj malih trgovina sa 230 pao na 180 u proteklih šest godina. Sa druge strane, ti neki prihodi koji nisu nadoknađeni na taj način, oni su se prelili na sivu ekonomiju. Sa druge strane, povećana je ta onlajn trgovina. Tako da nije postao taj balans i ono što je najvažnije svim poslodavcima nije ispoštovano to pravo na slobodno privređivanje, što će evo od sada konačno biti slučaj. Što je zapravo i najvažnije. Pa kao što sam rekla i na početku, oni imaju pravo da nastave da rade ili ne.
Šta dalje - reorganizacija, smene i eventualno novo zapošljavanje
Na pitanje da li će poslodavci sada biti prinuđeni da zapošljavaju dodatnu radnu snagu, Knežević odgovara da veruje da će se rešenja tražiti unutar samih firmi - kroz reorganizaciju smena, dogovore i prilagođavanje.
Ističe da je ključno da se obezbedi jednakost na tržištu i da se poštuju zakonska prava zaposlenih.
- Mi verujemo da će zapravo svaki poslodavac u krugu svojih zaposlenih naći neki određeni mehanizam. Da li će to s jedne strane biti zapošljavanje nove radne snage? To je njihov izbor. Ono što je važno jeste da mi njima obezbedimo jednakost na tržištu rada. Ja zaista verujem da će se naći neki odgovarajući mehanizam koji će biti pogodan i za poslodavce i za zaposlene sa druge strane - zaključila je Knežević za Blic TV.
