Srbija se suočava sa ozbiljnim padom stočarske proizvodnje
Farmeri rade sa velikim gubicima zbog niske otkupne cene i neizvesnosti oko plasmana proizvoda
Srbija, koja je nekada važila za ozbiljnu stočarsku zemlju i velikog izvoznika mesa, danas se suočava sa padom domaće proizvodnje i sve većom zavisnošću od uvoza. Dok farmeri upozoravaju da posluju sa velikim gubicima, stručnjaci ocenjuju da domaće stočarstvo već više od tri decenije beleži kontinuirani pad.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da koren problema nije nastao juče, već da je sve počelo još početkom devedesetih godina.
- Godina stanja stočarske proizvodnje, startna godina kada je počeo sunovrat stočarstva u Srbiji je bila 1990. godina prošlog veka kada smo imali 1.600.000 grla goveda. Danas imamo oko 725.000. Imali smo 4.300.000 svinja, a sada je to 2.200.000 - rekao je Prostran.
Sankcije devedesetih bile udar na srpsko stočarstvo
Kako objašnjava, prvi veliki udar na domaće stočarstvo bile su sankcije devedesetih, kada je domaćim proizvođačima praktično presečen izvoz.
- Taj sunovrat se vezuje za objektivne razloge - 1992. godine uvedene su sankcije i zabranjen je izvoz naših proizvoda u svet. A izvoz je osnova razvoja. Mi smo tada izvozili velike količine junećeg mesa i svinjskih konzervi za zemlje Evropske ekonomske zajednice, a veliki deo našeg mesa odlazio je i u Ameriku. Ja sam lično u Nju Orleansu mogao da nađem naše konzerve sa svinjskim mesom - naveo je on.
Međutim, prema njegovim rečima, sankcije nisu bile jedini razlog propadanja. Nakon toga usledile su, kako kaže, privatizacije i gašenje sistema.
- Mi smo praktično privatizovali veliki sektor koji je bio organizovan. To su bila društvena preduzeća ili kombinati. Može o njima da govori ko šta hoće, ali oni su držali oko četrdeset pet odsto ukupne poljoprivredno-prehrambene proizvodnje. Uništili smo i repro centre. Imali smo repro centre za govedarstvo u Velikoj Plani, mlečni tip Temerinu i Krnjači. Danas smo spali na to da moramo da uvozimo priplodne junice, bikovsku spermu i genetski materijal - rekao je Prostran.
Hrvatska uvozi preko 50% poljoprivrednih proizvoda
Stručnjak upozorava da Srbija danas ozbiljno rizikuje da postane zemlja koja će zavisiti od uvoza hrane, navodeći primer Hrvatske.
- Ja se malo pribojavam. Hrvatska je nekada bila samodovoljna u hrani, ne kao Srbija, ali imala je značajne količine za izvoz. Danas uvozi preko pedeset odsto poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i prešla je u zonu negativnog spoljnotrgovinskog bilansa kada je u pitanju poljoprivreda, bez obzira na to što su članice EU. To bi bilo strašno. Taj sunovrat ne smemo sebi dozvoliti - upozorio je on.
Naši farmeri se plaše da investiraju
Da je situacija na terenu alarmantna potvrđuju i proizvođači svinja, koji tvrde da veliki broj farmi posluje sa ozbiljnim gubicima i da mnogi više ne znaju kako da opstanu. Predsednica Unije proizvođača svinja Srbije Sanja Čelebićanin kaže da farmeri već duže vreme rade ispod cene koštanja.
- Prosečna cena koštanja je oko 180 dinara po kilogramu žive mere, a imali smo otkup od 140 dinara. Dakle, naši farmeri godinu dana rade sa velikim gubicima. Izuzetak su bila možda tri meseca prošle godine, maj, jun i jul, kada je cena bila pristojna. Sve ostalo bilo je ispod cene koštanja. Ono na čemu mi insistiramo i stalno pričamo jeste predvidljivost proizvodnje i ono što nam fali je ugovorena proizvodnja - rekla je ona.
Kako kaže, najveći problem nije samo niska cena, već potpuna neizvesnost.
- Naš farmer kada proizvodi ne zna ko će da otkupi, po kojoj ceni i da li će uopšte moći da proda. To je ono što je poražavajuće. Nama treba ugovorena proizvodnja, da znamo kome prodajemo i po kojoj ceni. Ovako se ljudi plaše da investiraju i proširuju proizvodnju - objasnila je Čelebićanin.
"Kada imamo veliki uvoz, automatski pada cena naših tovljenika"
Poseban problem predstavlja veliki uvoz mesa i prasadi iz Evropske unije, koji dodatno obara cenu domaće proizvodnje.
- U 2024. godini imali smo rekordan uvoz prasadi. Uvezli smo 500.000 prasadi iz Danske za tov. Uvoz svinjskog mesa bio je pedeset hiljada tona. Kada imamo veliki uvoz, automatski pada cena naših tovljenika. U 2025. godini uvoz prasadi je 260.000. Dakle, gotovo pa prepolovljen. Za tromesečje ove godine mi imamo uvezeno deset hiljada tona svinjskog mesa - rekla je ona.
Čelebićanin upozorava da domaći farmeri nisu mogli da prodaju tovljenike čak ni kada je otkupna cena bila veoma niska, pa su mnogi bili primorani da zadržavaju svinje koje su dostizale i do 160 kilograma. Kako navodi, svaki veći uvoz svinjskog mesa automatski je obarao cenu domaćih tovljenika, pa je otkup išao i do 140 dinara po kilogramu žive mere, dok je prosečna cena proizvodnje oko 180 dinara. Nadu, kako kaže, vide u novom zakonu koji predviđa obavezno sklapanje ugovora između proizvođača i otkupljivača, što bi farmerima moglo da donese veću sigurnost i predvidljivost proizvodnje.
Koliko znače subvencije?
Prostran ocenjuje da subvencije jesu značajne i da pomažu opstanku proizvodnje, ali upozorava da same po sebi nisu dovoljne za ozbiljan oporavak stočarstva. Kako kaže, obnova govedarstva i svinjarstva zahteva vreme, dugoročnu strategiju i ozbiljna ulaganja, dok su domaći proizvođači godinama bili zapostavljeni.
Posebno ističe da je država zanemarila male i srednje farmere, koji danas čine oko 70 odsto ukupnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Zbog toga smatra da je neophodno pronaći sistemska rešenja koja bi te proizvođače povezala kroz zadruge, kooperative ili druga udruženja i uključila ih u organizovan sistem proizvodnje.
