Od najbogatije nemačke zajednice do bankrota: Mnogi gradovi i opštine su na rubu propasti, ne mogu da pokriju osnovne troškove
Ekonomska kriza i problemi u automobilskom sektoru značajno su smanjili lokalne poreske prihode nemačkih opština i gradova
Društveni troškovi, poput socijalne pomoći i infrastrukture, vrtoglavo rastu, opterećujući lokalne budžete
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Mnogi gradovi i opštine u Nemačkoj su bankrotirali i više ne znaju kako da ispune svoje obaveze. Krive savezne institucije i zakone donete u Berlinu. Tome doprinosi i ekonomska kriza.
Nije prošlo mnogo vremena otkako je Vajsah, grad pola sata vožnje od Štutgarta, bio najbogatija lokalna zajednica u Nemačkoj.
Blic preporučuje
"Porše" ih održavao
Mali grad ima 7.700 stanovnika. "Porše" tamo ima svoj razvojni centar, a lokalna zajednica je imala koristi od milijardi profita automobilskog giganta kroz poreze koji su se slivali u njegov budžet. 2009. godine to je iznosilo 20.000 evra poreskih prihoda po glavi stanovnika u Vajsahu.
„Zahvaljujući Poršeu, u Vajsahu imamo najveće poreske prihode po glavi stanovnika u Nemačkoj“, radovala se tadašnja gradonačelnica Ursula Krojtel 2011. godine, na otvaranju novog proširenja fabrike proizvođača automobila.
Svako ko je želeo da izgradi kuću u Vajsahu dobijao je 10.000 evra po detetu od lokalne zajednice kao građevinski nadoknadu. Izgrađena je četvorospratna biblioteka, kupljen je koncertni klavir za 100.000 evra, dodeljene su subvencije za privatne časove muzike. Međutim, najveći deo novca, kako je rekao Krojtel, deponovan je u banci, kao rezerva za loša vremena, piše DW.
Dobra vremena su prošla
U međuvremenu, stigla su loša vremena. Nemačka automobilska industrija je u najvećoj krizi. Samo je "Poršeov" profit prošle godine smanjen za 96 odsto. I druge privredne grane posrću. Prihodi od poreza na dobit preduzeća, od kojih gradovi i opštine u velikoj meri žive, drastično su smanjeni. Čak ni nekada bogati gradovi i opštine više ne mogu da pokriju svoje troškove.
„Finansije lokalnih zajednica su u dramatičnoj silaznoj spirali. Ovo više nije zabrinjavajuće, više nije katastrofalno - katastrofalno je“, rekao je Ralf Špigler, predsednik Nemačkog udruženja gradova i opština (DStGB) i gradonačelnik Nider-Olma.
Društveni troškovi prevazilaze sve granice
Nadležnosti i zadaci u federalno uređenoj Nemačkoj podeljeni su između federalnog nivoa, saveznih država i lokalnih zajednica, koje su odgovorne za svakodnevni život građana i samim tim za značajan deo državnih obaveza - od sakupljanja otpada, vodosnabdevanja, škola i vrtića, preko vatrogasnih službi, sporta i kulture, pa sve do većine socijalnih davanja.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, gradovi i opštine su 2024. godine imali rashode u ukupnom iznosu od 400 milijardi evra. U 2025. godini očekuju se još veći rashodi zbog povećanja troškova za zaposlene i proizvođače energije. Međutim, najveći generator troškova su socijalna davanja.
„Govori se o utrostručenju troškova u poslednjih 20 godina, bez ikakvog ozbiljnog pokrića“, naglasio je Špigler.
Samo za brigu o deci i mladima, pomoć za negu i pomoć u integraciji osoba sa invaliditetom, troškovi su 2007. godine iznosili skoro 38 milijardi evra. Od tada kontinuirano rastu, a procenjuje se da će 2027. godine preći 102 milijarde evra.
Pravedna raspodela: obaveze imaju svoju cenu
Integracija izbeglica sa pravom boravka takođe je poseban izazov. Škole, pružaoci jezičkih i integracionih kurseva, službe za zapošljavanje, a posebno administracije za strance, rade na granici izdržljivosti.
Kada je reč o socijalnim davanjima, Savez gradova i opština zahteva potpuno novu raspodelu tereta. U budućnosti, savezni nivo, pokrajine i lokalne zajednice trebalo bi da učestvuju u finansiranju podjednako - svaka sa jednom trećinom.
Pored toga, lokalne zajednice treba da budu uključene u proces donošenja zakona. Do sada su zakone donosile savezna vlada i pokrajine.
„Tako bi se ne samo finansijski teret, već i odgovornost za reformu socijalnih davanja raspodelila na sve nivoe vlasti“, rekao je Špigler.
Obaveze se povećavaju, sredstva se smanjuju
Neki idu korak dalje. Gradonačelnici svih 16 pokrajinskih glavnih gradova uputili su apel saveznoj vladi u novembru prošle godine. Njihov zahtev je da svaki nacrt zakona, koji uvodi dodatne finansijske obaveze za lokalne zajednice, mora od samog početka predvideti punu finansijsku nadoknadu. Po principu: „Ko naruči, plaća“.
Kada se saberu godišnji rashodi saveznih država, pokrajina i lokalnih zajednica, danas već 25 odsto otpada na zadatke gradova i opština – ovaj udeo raste.
„Međutim, lokalne zajednice dobijaju samo 14 odsto ukupnih poreskih prihoda države“, tvrdi Špigler i govori o ozbiljnom disbalansu.
Nedostaje skoro 220 milijardi evra
Nedostatak novca u budžetima gradova i opština raste iz godine u godinu. Pre dve godine nedostajalo je 7,5 milijardi evra, pretprošle godine 24 milijarde, a prošle godine više od 30 milijardi.
„Zavisili smo od lokalnih poreza – poreza na nekretnine i poreza na dobit preduzeća – do nivoa koji već dostiže granicu prihvatljivosti“, rekao je Špigler.
Štedi se na svim stranama. Građevinski projekti su obustavljeni, a finansiranje kulture i udruženja je takođe, nužno, zamrznuto.
Investicije u budućnosti? Prema rečima Saveza gradova i opština, to je gotovo nemoguće. Nema novca za održavanje i sanaciju postojeće infrastrukture.
Nemačkim lokalnim zajednicama najviše nedostaje novca za škole (67,8 milijardi evra) i puteve (53,4 milijarde), zatim za vatrogasne službe (19,9 milijardi) i administrativne zgrade (19,5 milijardi). Nedostaje i sredstava u sportu (15,6 milijardi), brizi o deci (11,2 milijarde), vodosnabdevanju (9,7 milijardi), kulturi (6,6 milijardi), ostalim oblastima (10 milijardi), dok najmanje nedostaje u IT sektoru (1,8 milijardi evra).
Život na skupim kratkoročnim kreditima
S obzirom na to da gradovi i opštine ne smeju da se dugoročno zadužuju za tekuće troškove, kao što su plate, grejanje i struja, oni svakodnevno uzimaju kratkoročne kredite kako bi prevazišli tešku situaciju. Međutim, oni su veoma skupi.
„To je kao plaćanje goriva za automobil sa dozvoljenim minusom na računu – situacija koja je zapravo neodrživa. Operativni kapacitet na lokalnom nivou je ozbiljno ugrožen, sa fatalnim posledicama po ekonomsku konkurentnost Nemačke i lokalnu demokratiju“, upozorio je Špigler.
Savezna vlada i pokrajine su svesne finansijskih problema lokalnih zajednica.
„Moramo pomoći lokalnim zajednicama“, rekao je početkom novembra savezni kancelar Fridrih Merc, govoreći o socijalnim davanjima.
Cilj je da opštine mogu da ispune zakonske obaveze koje im namećemo. Međutim, ekonomska kriza je ostavila duboke rupe u budžetima savezne države i pokrajina.
Savezni ministar finansija Lars Klingbajl prošlog meseca je najavio određene mere pomoći za lokalne zajednice, ali bez konkretnih detalja. Istovremeno, ukazao je na infrastrukturni paket savezne vlade vredan 500 milijardi evra, od čega bi 60 milijardi trebalo da ide lokalnim zajednicama. Ministar Klingbajl smatra da to nije zanemarljivo.
Predsednik Saveza gradova i opština Špigler se slaže sa ovim. Međutim, s obzirom na trenutne deficite, to neće biti dovoljno. Kako je zaključio, to je ogroman gutljaj iz boce i veoma su zahvalni na tome, ali to može biti samo početak.
(Izvor: Deutsche Welle)