Godina je bila izuzetno povoljna za proizvodnju rena
Koren se prodaje tokom cele godine, ali najviše u zimskim mesecima
Za razliku od mnogih vrsta povrća, čija je berba prepolovljena zbog sušnog i vrelog leta, ova godina je bila izuzetno povoljna za ren.
Padala je kiša baš kad je trebalo, a suvo baš kad je bilo najbolje za hren.
- Prošla godina je bila odlična za ren. Kišu je dobijao kada mu je najpotrebnije, a irvasima odgovara dugotrajna suša, ne voli previše kiše - objašnjava Đuro Viljačik iz Aradca, jedan od retkih preostalih proizvođača gorkog korena u ovom delu Banata.
Đuro se više od dve decenije bavi proizvodnjom rena na velikim površinama.
- Ren se može sejati iz semena, korena i reznica. Nikada nisam sejao iz semena, a u mom slučaju se pokazalo da je najbolje saditi reznice u redove. To nije lak posao, a samo je prvi od mnogih koji se mora uraditi da bi se dobio zdrav i ukusan koren ili da bi završio u tegli - kaže naš sagovornik.
Dodaje da mušterije traže i koren rena, ali i rendani ren u teglama.
- Ima onih koji vole da sami začine ren, pa ga kupuju kao koren. Ima i onih koji radije kupuju već naribanog. Rendanje rena je veoma naporno. Pokazalo se da je najbolje kada se narenda na najobičnije zrno. Ovo, naravno, dugo traje, teško je, a poseban problem je ljutina. Rendam samo na otvorenom, jer bih se ugušio u zatvorenom. A kad dune vetar nije lako ni napolju. Ali ne žalim se. Ren se pokazao kao isplativa kultura, pa se vredi malo potruditi – ističe Đuro Viljačik.
Vrući koren se prodaje tokom cele godine, ali najviše u zimskim mesecima, posebno pred praznike.
- Nema pečenja bez dobrog rena. Najbolje ide uz gusku, patku, ćuretinu, a može se poslužiti i sa svinjetinom. Najčešće me mušterije traže kao salatu, ali domaće domaćice zimi vole da spremaju sos od rena. Jednom rečju, vojvođansku kuhinju je teško zamisliti bez rena – zaključuje Đuro Viljačik.
(Izvor: Dnevnik)
