Sirak zrnaš se koristi kao stočna hrana, bogat je proteinima i skrobom, i nije podložan napadima kukuruzne zlatice
Površine pod sirkom rastu iz godine u godinu, naročito u regionima sa slabijim zemljištem gde kukuruz lošije uspeva
Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu. I skuplji je od kukuruza (33 dinara kilogram), dok su troškovi setve neznatno niži, zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz i manje ga treba.
Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.
– Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica – kazao je Spevak za Dnevnik. – Sirak se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinus kuplji nego kukuruz.
33 dinara kilogram sirka, a kukuruza 24 dinara
Spevak je u žetvi prošle godine imao oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan prinos imajući u vidu da je rod kukuruza lane podbacio zbog suve i tople klime.
Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.
– Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom – sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara – kaže naš sagovornik.
Na tržištu ima i domaćeg i stranog semena
U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Površine koje zauzimaju sirkovi nisu poznate. Evidenciju ne vodi Republički zavod za statistiku, dok podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad nisu pouzdani, jer osim domaćeg semena na tržištu ima i stranih semena.
Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz. Posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.
Sirak za zrno, dodaje, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza.
- U stresnim uslovima kakve smo imali prošle godine, prinosi zrna sirka su bili od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi služe za proizvodnju kabaste stočne hrane i kao takvi su veoma cenjeni kod stočara.
Kako kaže, ovi sirkovi su značajni pre svega u regionima u kojim je proizvodnja kabaste stočne hrane od ostalih biljnih vrsti limitirana uslovima sredine, odnosno stresom usled nedostatka vlage i visokih temperatura.
- Poslednjih godina postaju interesantni i sirkovi kod kojih se dobija velika količina biomase – do 100 tona po hektaru. Ovi sirkovi su interesantni za biogasna postrojenja i realno je očekivati da će njihova proizvodnja sve više dobijati na značaju, naveo je sagovornik.
(Dnevnik)
