Globalni rat za kontrolu plaćanja bukti: Šta gubi Amerika, a šta dobijaju drugi? Ovo su nova pravila globalnih finansija

Prošlog meseca, Džejmison Grir, glavni američki trgovinski zvaničnik, požalio se da Piks (PIX), brazilski sistem za instant plaćanja, nepravedno stavlja u nepovoljan položaj američke kompanije kao što su Visa i Mastercard. Kao odgovor, Amerika je predložila dodatnu carinu od 25% na Brazil. Ipak, Brazilci deluju nezainteresovano.

„Pix je brazilsko dostignuće i nećemo ga se odreći“, odgovorio je Luiz Inasio Lula da Silva, predsednik Brazila i čest kritičar američke moći. Čak je i njegov desničarski rival Flavio Bolsonaro rekao da nije spreman da se odrekne tog sistema. Umesto toga, predložio je kompromis prema kojem bi Brazil obećao da neće povezivati Pix sa međunarodnom infrastrukturom za plaćanja koja konkuriše američkoj.

Nova geopolitička realnost globalnih finansija

Ovaj slučaj oslikava novu geopolitičku realnost globalnih finansija. Kako Amerika sprovodi ono što je Skot Besent, ministar finansija, nedavno opisao kao „ekonomsku državnu strategiju u 21. veku“, u kojoj globalni pristup dolaru i američkoj ekonomiji „više nije bezuslovan“, a druge zemlje pokušavaju da odgovore istom merom, globalni finansijski sistem se fragmentira u regionalne i nacionalne sisteme. To se najpre dešava u oblasti plaćanja - i predstavlja glavobolju za Visu i Mastercard, američki duopol u toj industriji.

U januaru je Orore Lalik, predsednica Odbora za ekonomiju i monetarna pitanja Evropskog parlamenta, upozorila da bi neprijateljski nastrojena Amerika lako mogla da preseče pristup kontinenta platnoj infrastrukturi. „Nećete moći da kažete da niste bili upozoreni“, rekla je, ističući da Evropa mora da izgradi sopstvene alternative. Nekoliko nedelja kasnije, grupa britanskih bankarskih direktora navodno se sastala u Londonu kako bi razgovarala o stvaranju britanskog konkurenta Visi i Mastercardu.

„Važno je da svi mi imamo digitalna plaćanja pod sopstvenom kontrolom“, rekla je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, u radio-intervjuu ranije ove godine.

Strah od zapadnih platnih mreža donedavno je bio ograničen na zemlje koje imaju „napete geopolitičke odnose“ sa Amerikom, napominje Džon Kolison iz kompanije Stripe, koja se bavi platnim uslugama. Nakon što su američke i evropske sankcije isključile Rusiju iz međunarodne platne infrastrukture, ona se preusmerila na sopstveni sistem za razmenu poruka (SFPS) i kartičnu mrežu (Mir). Kina je takođe izgradila sopstvenu međunarodnu infrastrukturu, kako kroz državne inicijative, tako i kroz širenje privatnih giganata, naročito Alipay i WeChat Pay, strahujući od američke dominacije.

Ove zemlje više nisu izuzetak. Danas je diversifikacija u odnosu na Ameriku „vatrena želja donosilaca odluka u gotovo svakoj zemlji“, kaže Esvar Prasad sa Univerziteta Kornel. Dok se mnogo rasprava fokusira na ulogu dolara, kreatori politika sve više vide infrastrukturu za plaćanja kao održiviji put ka nezavisnosti. Sju Gao, ekonomista u Bank of China International, u maju je tvrdio da Kina, umesto da se fokusira na preusmeravanje međunarodnih tokova u juan, treba da da prioritet „obezbeđivanju sigurnih međunarodnih kanala za plaćanja“ i „širenju mreže plaćanja u renminbiju na globalnom nivou“.

Zemlje koje žele da diversifikuju kanale kroz koje prolaze njihova međunarodna plaćanja imaju nekoliko opcija. Jedna je izgradnja sopstvenih sistema. Primer su nedavni evropski projekti koji ubrzavaju nakon godina kašnjenja. Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), skup infrastrukture za plaćanja u evrima, sada obuhvata 41 zemlju. Koalicija evropskih banaka i fintech firmi podržala je Wero, sistem digitalnog novčanika koji treba da poveže nacionalne sisteme brzih plaćanja kao što je iDeal, holandska platforma. „Jednostavno, besprekorno i napravljeno u Evropi“, hvali se na sajtu platforme. Evropska centralna banka takođe planira da do 2029. lansira digitalni evro koji izdaje centralna banka.

Alternativa je udaljavanje od američkih sistema i približavanje onima koji su povezani sa drugom supersilom. Banka Kine je nedavno uključila desetine zemalja u svoj sistem digitalnog juana za međunarodne transakcije, navodi Džoš Lipski iz Atlantskog saveta, istraživačkog centra. U martu je kineski sistem prekograničnih međubankarskih plaćanja (CIPS), alternativa mreži SWIFT sa sedištem u Belgiji, ali pod snažnim američkim uticajem, obradio rekordnih 920 milijardi juana (134 milijarde dolara) prosečnog dnevnog prometa, što je povećanje od 20% u odnosu na isti mesec prošle godine. U aprilu je dostigao novi rekord za jednodnevni obim transakcija od 1,2 biliona juana, prema podacima kompanije FXC Intelligence.

Treća opcija je odustajanje od međunarodnih projekata u korist bilateralnih sporazuma. Indijski sistem plaćanja putem QR kodova, United Payments Interface (UPI), trenutno funkcioniše u još devet zemalja, dok su dodatne u planu. Riteš Šukla iz NPCI International, koji vodi međunarodnu ekspanziju UPI-ja, kaže da njegov tim ima „bogat plan razvoja“ za dalje širenje, kako kroz povezivanje postojećih sistema, tako i kroz pomoć zemljama da izgrade sopstvene. „Naše obećanje je da ćemo vas učiniti suverenim, da ispunite sopstvene domaće ciljeve i sprovodite svoju nacionalnu agendu“, ističe on.

Ogromna većina međunarodnih plaćanja i dalje prolazi kroz američke kanale (ili one kojima Amerika ima pristup). Međutim, bilateralni i multilateralni sporazumi koji povezuju nacionalne sisteme poput Pix-a i UPI-ja mogli bi omogućiti zemljama da zaštite značajne tokove od postojećih kartičnih i bankarskih sistema, kaže Prasad.

Kratkoročno, nedovoljna likvidnost u pojedinim valutama može ograničiti obim plaćanja u tim kanalima. Dugoročno, inovacije u digitalnom novcu mogle bi omogućiti da mnogo više maloprodajnih plaćanja potpuno zaobiđe postojeće kanale. Ali u srednjem roku, postojeći lideri u industriji plaćanja verovatno će osetiti pritisak.

Vreme za naplatu

Uspon „suverenih“ sistema, naročito u Evropi, koja je veliki izvor međunarodnog poslovanja za Visu i Mastercard, mogao bi da naruši njihove zavidne operativne marže veće od 50%. U svojim poslednjim godišnjim izveštajima, obe kompanije su navele „povlašćen tretman“ domaćih sistema plaćanja kao rizik za poslovanje. To je možda jedan od razloga zašto su investitori u poslednje vreme pokazali manji entuzijazam prema ova dva giganta, uprkos dobrim rezultatima. Nakon kontinuiranog rasta od 2023. godine, njihove akcije su pale u protekloj godini (videti grafikon).

Oliver Dženkins, predsednik globalnih tržišta u Visi, kaže da putuje širom sveta kako bi uverio vlade da je kompanija osetljiva na lokalne potrebe. U maju je Visa najavila investiciju od 500 miliona evra (571 milion dolara) u evropsku infrastrukturu, uključujući tehnološki centar u Poljskoj koji bi trebalo da bude otvoren 2027. godine. U aprilu su čelnici kompanije rekli da sarađuju sa UnionPay, kineskom kompanijom za plaćanja, kako bi omogućili plaćanja u realnom vremenu u Kini.

Mastercard takođe žuri da zaštiti svoje poslovanje od geopolitičkih promena. „Evropska mreža za plaćanja već postoji i funkcioniše u korist Evrope. Ta mreža je Mastercard“, napisala je Keli Devin, predsednica Mastercardovog poslovanja u Evropi, 2025. godine. Kako bi podržala te tvrdnje, kompanija gradi tri data centra u Francuskoj vredna 250 miliona evra, uz već postojećih dvanaest u Evropi.

Okretanje ka suverenitetu može izazvati probleme i za druge, ne samo za kartične gigante. Odbor za finansijsku stabilnost, međunarodna organizacija koja prati napredak u međunarodnim plaćanjima, smatra da će fragmentacija verovatno sprečiti grupu G20 da ostvari ciljeve u oblasti međunarodnih plaćanja — posebno brža i jeftinija slanja novca — koje je postavila 2020. godine.

Ali ozbiljniji rizik, primećuje Lipski, jeste da bi težnja zemalja ka suverenitetu u plaćanjima jednog dana mogla dovesti do toga da različiti regionalni sistemi postanu međusobno nekompatibilni. To bi povećalo finansijske prevare i zaobilaženje sankcija. Takođe bi naštetilo globalnoj ekonomiji. Izveštaj koji je sponzorisao SWIFT (a izradila kompanija Economist Impact, sestrinska firma) procenjuje da bi, ako se trenutni trendovi nastave, finansijska fragmentacija mogla smanjiti globalni BDP za 2,6% do 2030. godine. Zemlje bi mogle otkriti da je cena suvereniteta u plaćanjima veća nego što su očekivale. Isto bi mogla shvatiti i Amerika.

(Izvor: Ekonomist)